Дело

ГОРСКИ КНЕЗ 203 Вукан Кнез Радослав Кнез (Чује Ти, што ми уби и разори срећу?! (У дубини се иојави Радослав и застапе) Нађеш ли, да је створ што беше мио, Намерно љубав другом поклонио, Тада не плачи, већ утари сузе, Нотражи оног који ти част узе. (Брзо се повуче патраг). (окрене се Радосдаву). За властелином овим иди брзо! Достпгнућу га, па ма ножа трзо! (Оде за Вуканом). СЦЕНА ДРУГА (сам) Преварила ме, она, Владислава?! 0, то је срцу удар копља права. Свест ми се мрачи, косе с главе диже Пропаст ме вуче у провалу ниже. 0, плачи, небо, плачи траво, цвеће, Јер Владислава Предимира неће. Зар небесни свод на земљу не паде, Да поубија жене, људе — гаде? Атласе, плећа спусти — створи тмнну, Јер се проклетство неба на ме скину. Та зар се људи мене још не боје, Зар круну, престо, жену н све моје Вечито газе? о, громе, затресн, Ошини муњо, то су греси — греси. (Замисли се) Вечерња румен како дивно руби, Како се небо са земљнцом љуби. Како је мирно, све тихо, сливено, Па ипак ту је много шта скривено. се пз даљппе рог п хор: Хитро ловцп п т. д.) Гле, то глас јечи на ловачкој трубн, Враћају се већ оцу, мајци, љуби. Да, враћају се! А ја? Хоћу л' кући? 0, срце моје од бола ће пући. Не, не ид’, старче, не смеш ићи тамо, Освета нек те водн цпљу само. (Оде лево). ЗАВЕСА (Наставиће се)