Дело

НЛША ВОЈСКА И ЊВНЛ ОРГАНИЗАЦИЈА 239 коња којега стално држе по 252 динара годишње, сходно пропису уредбе о фуражи“, коју уредбу прописује, наравно, сам мпнистар п која се готово сваке године мења. Сем тога што је наша војска једина на свету која даје овакав додатак на коња, она је једина још н но томе, што је увела да њени официри и у мирно време имају права на држање о државном трошку: неки једнога, неки два, а неки, понекада, чак и три коња. Да видимо, пре свега, материјалну страну ове законске одредбе. Официра, којима се последњом Уредбом о фуражи (од априла 1904. г.) одређује да могу држати по два коња, с правом приматп на два коња и додатак, има око 500; официра пак, којима се даје право да држе по једног коња и да примају по један додатак, има блпзу 700. Према томе, официрских коња, које држава храни, а њиховим т-аздама даје на њнх додатак, укупно има од 1000 до 1700. Храна за ових, узмимо 1600 коња, државу кошта до 570 хиљада динара годишње (рачунећн на једнога годишње око 350—360 динара), а додатак на њих, који, се изда официрима, износи годишње преко 400 хиљада динара, дакле, на једно и друго држава издаје годишње укупно око 970.000 динара. Да ли тај н толикн издатак доиста мора и треба да буде? Остављајући, за часак, питање у колико је „Уредба о фуражи“ правилно или неправилно именовала ноложаје и звања, којима се додељују коњи у опште, да укажемо прво, да свуда у другим војскама официри, којнма, према њиховом звању, прнпада вршење службе на коњу, за време мира нмају право на нсхрану о државном трошку само једног јахаћег коња па ма у ком били чину, положају и роду оружја. Код нас, као што је познато, није тако. У нашој војсци око 500 офнцпра уживају право на држање по два јахаћа коња, па следствено, н право на примање за те коње два фуражна оброка н два новчана додатка. Је ли ту разлику изазвала каква наша пзузетна потреба и је ли она последнца наших особнтнх прнлика? Говорп се, да је то због тога, што у нашој земљи нема довољан број одговарајућпх коња за случај мобилизације, те се на тај начин обезбеђује за те официре њихова потреба мобилнога времена. Празан и лажан мотив. Наша земља нема коња за вучу тоиова и тешкнх коморскнх кола, алн коња за јахање, па ма н непроппсне величнне и непроппспа нзгледа, она има доста. Дакле,