Дело

240 Д Е Л 0 ту устапову нису изазвале наше прилике нн каква неопходна иотреба: она је последица обзира личних интереса и начин да се створи могућност повећања пој е динцима личних доходака заобилазним путем. Међутим, да је законописац умео иогледати мало и на опште иитересе, држава бн имала на јаслима 500 коња мање, а с тим н маље издатака из своје касе на преко 300.000 динара годишње, која би се сума могла, најпосле, опет утрошнти на војску, али паметније и за све официре правичније. Најзад, ако је за официре, којима се за време рата признаје потреба да имају по два коња, тешко или немогућно набавитп другога коња из својих оскудних средстава, опет за државну касу било би куд и камо пробитачније, а за само дело целисходније, да држава, у случају мобилизације, сама о свом трошку набави тога другога коња од најбоље расе и поклони им, него лн да овако, из године у годипу, храни узалудних 500 коња само зато, да бн се омогућило појединцима примање додатака и да их, кад су на коњу, прате сепзп, Такви 500 коња од најбољих коштали би државу највише пола мплиона динара, док храњење тога броја коња и издавање на њих додатака у току само десет година кошта преко три милиона динара. Сем тога, велики број од тих, што им је дато право на држање два коња и примање два додатка, но карактеру службе коју врше, немају апсолутно никакве нотребе нп у једном јахаћем коњу. II збиља, зашто су потребни јахаћн коњи, на још по два: начелнпцпма оделења у министарству, инспекторима пешадије и артиљерије, председнику испитне комиспје, командаитима тврђава, некпм мнпистарским референтима, ађутантнма некихкоманада, појединимирофесорима, управницнма школаитд. — кад су све то положаји, чији је рад кабинетски или чисто канцеларијски и који, ни у мпру ни у рату, пемају са стројем војске никаквог додира или га имају изузетно и површно? Исто је, иа и горе, и код оннх којима је дато нраво на држање једнога коња. Кад издвојимо старешине батаљона и чета, труине ађутанте и трунне лекаре, којпма су коњи једипо и иотребни, и овде остаје на три стотнне лица разних звања и положаја с правом на држање коња и примање додатка стога само што су ту или впши офнцири уопште или офнцнри коњички и артиљеријски, па н ако њихова садања звања посе карактер потиуно чнновничко-адмиипстративнп и немају ничега