Дело

КЊИГЛ 35. СВЕСКА 1. Д Е Л О Лприл, 1905. год. П 0 Е 3 И Ј А К 0 0 А Испод стрехе, више куће Паучина где се сплела, Старог косца виси коса Зарђала, потамнела. Јунски дан је, сунце сија, Дрвље баца сенке дуге, А замишљен старац стао, Срце му је пуно туге. Гледећ’ косу он уздахну, И груди му уздрхташе: „Дошло време, стигло доба Нашег рада, оре наше! Набујала густа трава, Пољана се сва зелени, Али друга браћа тамо Косе свежи цвет шарени! На све стране бујна врева, Веселе се песме поје, А нас нико и не гледа, Косо моја, добро моје! 1*