Дело

ОСТАЦИ ИЗ СТАРИНЕ I ако су у говор уносили пркоса и нешто од свога ја; он је пред сваким, гледајући га право у очи, са изразом неког дивљења, укрућен стајао, сматрајући себе за сретног, ако би му ко од њих, ма што наредио да уради, нашто би он потрчао с таком силином, да је изгледало као да ће ноге поломити. А то се неком допадало, и неком не — и ту се он највише бунио, не знајући ирема новом чиновнику да удеси своје понашање за дуго време, те је био изложен често грдњи и претњи, од које се сав тресао и као грозничав, стајао пред оним, ко га грди. Рођен у вароши X. ново-ослобођеног краја Србије; докје била под Турцима, он је био њихов чиновник, јер је знао Турски и Грчки; па, кад се ти крајеви ослободише, збогјезика, узеше га Срби у службу; па, мењајући карактере два народа, он у своју душу утискиваше по нешто од оба; и кад би послом отишао до старих, чувених бегова, који још не одоше из Србије, он пред њима стајаше оборене главе, метанишући и стрепећп; а. пред Србима чудновато укочен, те изгледаше у исти мах и смешан и жалостан. И тако укочен, стоји, гледа, не трепће и чека наредбу. Шеф га пита; — Пристадоше ли Турци на судско решење? — Ц! — лупи он језиком о непце. Шеф скочи љутит са столице и развика се: — Немој ти мени „Ц“ — па учини исто као и он — него одговарај што те питам. Оће ли они подносити жалбу? — Јок! — избаци он, а шеф се наљути, па га истера напоље. Он престрашен и зачуђен седне на своје место, подбочи се рукама и једнако мисли, шта је он то учинио шефу, те се толико на њега наљутио. А тај шеф једнако је према њему набусит, љут, прек; такав, да се сиромах Јанаћко боји и од његова погледа, а камо ли говора. Сав згрчен за својим столом, претура по глави читаву прошлост, службу под Турцнма те му се чини да му је онда боље било; па се онда сети ове службе, овог шефа и сав се стресе; а друг до њега запнта га: — Шта ти је Цинцо? Он га погледа љутито, понреко; намери нешто одважно да му каже, „да га убије у појам“ (ово је чуо од њих, те му се много допало); панесмеде, него га само одмери својим укоченим погледом, па обори главу п предаде се мислима.