Дело

376 Д Е Л 0 имућан, и он га прими најпре у гостинској соби, а по том у кабинету. Тада му тај рече: — Та ја нпкада нисам мислио да петроградски књижевници живе тако као барони! — А ви сте мислили да само провинцијски нздавачи могу добро жнвети — шалећи се рече Петар Васиљевић. — А, не, провинциски издавачи немају тако вештачки намештај. У ствари, доиста, његов намештај, нарочито у гостинској соби, где је стајао диван, две наслоњаче и шифоњер, нису без узрока сви загледали. Ну шта да се даље говори, једном речју Петар Васпљевић био је нежан муж, а Марија Михаиловна била је заљубљена у своју гостинску собу. — Господине, госпођа Вас моли да ручате — јави собарица, и Петар Васиљевић пође у трпезарију. Лепушкаста, стасита, пуначка Марија Михаиловна предусрела га је са умиљатим осмехом. Она је имала здраву боју лица, и Петру Васиљевићу, који је вечито седео у свом кабинету, читао, писао и пушио, и који због тога имађаше лице са сиво-жутом бојом, њему се дакле веома допадали њени румени образи. Од њпх је на њ вејало здравље и свежина и он се у присуству женину свагда осећао тако, као кад жарког летњег дана седи на обали хладне реке, под сенком густих зелених дрвета. — Ти си се заборавио радећи, Пећо, — проговори Марија Михаиловна, срдачно га хватајући за руку. — Не, свршио сам и испослао. Сада се одмарах. — Имамо данас супу с кнедлама. Ти волиш кнедле! Дај ми свој тањир. II они ночеше да ручају. Марија Михајловна причала је о свом јутрошњем одласку у продавницу тапета. Хтелн су да промене тапете у трпезаријп. Она је показивала разне обрасце тапета; но ни једном речју не спомену брата. „Значи, намерно је одложено за у вече. 0, ту је цео ратнп план!“ — иомисли Петар Васиљевић, те и сам не спомену ништа о Баруљину и ручак се сврши новољно. У девет часова позову га опет у трнезарију да пије чај, н при чају Марија Михајловна водила је разговор о другим стварима. Ну у једанаест часова, када Петар Васнљевић тек што се