Дело

ЛЕКЦИЈА ИРАВИЧНОСТИ 375 нећу пожалитн ничег, ничег? Ја ћу говоритн с њиме вечерас. Ти разумеш, сад је то незгодно. Ти можеш ићи кући са пунпм уверењем, да ће све бити учињено... Ја, наравно не јамчим за успех... Принципи... 0! Па ипак, ипак се нећу зауставити ни пред чим, да бих те спасла. — Мерси, Масја... Мерси!... Никад, нпкад то нећу заборавити. II Баруљин изађе у предсобе. Петар Васиљевић чу како он изађе, обуче шињел и звецну мамузама, како шкрипну брава на вратима и собарпца затвори за њим врата. „Ну сад ће отпочети напад са женске стране“ — помисли Заботов и припреми се. Он се наоружа свом снагом свога характера и чврстине. Разлога никаквих није спремао, јер су разлозп непотребни: све једно, ма како они били убедљиви, жена ће тврдпти своје. Она ће нападати; дакле, треба се постарати само за то, да тврђава буде добро наоружана, те да се може одржати. II Уверивши се, да напада одмах неће бити, у исто време разумеде, да је он само одложен. Петар Васиљевић прибере своје мисли и ипак на време сврши чланак. Већ су запалили свеће, и у трпезарији су звечалп судови; постављалн су сто. Тада он метну чланак у коверт и посла га у штампарију. За тим се премести из наслоњаче за рад у „наслоњачу одмора“, прекрасну, заваљену наслоњачу, превучену драгоценом материјом, боје угасито бордо, — и предаде се одмору. Он је волео да се одмара на тој наслоњачи, но под условом, да нико у то време не улази у кабинет. Волео је свој кабинет, на који се навикао. Намештај је у њему био леп; пре осам година, кад се женио, добио је мало наследство, свега неколико хиљада рубаља, и половину је утрошио за намештај. Није могао да трпи у кући вашарске ствари и више је волео да седи у празном стану него на слабим и незграпним столицама и наслоњачама из Апраксина. Због тога је он тако нештедљиво н поступио са својим наследством; а сем тога, био је и заљубљен тада у Марију Михаиловну и хтео је да јој учинн стан што је могућно удобнијим. II у његову стану, који имађаше четири собе, био је намештај какав ћете ретко наћи у стану књижевника. Ових дана к њему дође један издавач провинциских новина, човек