Дело

374 Д Е Л 0 само почетак, и да ће јамачно, ради тога, да му долазе целу недељу и да ће му истрошити много енергије. Тешко је било Зоботову да прикупи и доведе у ред своје мисли. Соба његове жене, Марије Михаиловне, била је одвојена од кабинета коридором и још једном собом и он није чуо ни једне речи од тога, што се тамо говорило, али се тамо и разговарало полугласно; но све једно, он је слушао не ушима, већ унутрашњим чулом, јер је он, живећи и посматрајући, по нешто научио и да предвиђа. Тамо је Андрија Михаиловић са хиљаду предстрожности саопштио његовој жени о свом мучном положају и при том измишљена псторија о другу, кога је он спасао, при другомприповедању већ је знатно добила у подробностима и он јој је ту историју причао већ са личностима и интонацијом. —Седим ја код своје куће, на један пут звони... Улете Пванов... Као без главе; у очима очајање и т.д. Масја у ужасу, — она је тако осетљива: проневера, оставка, стид, срамота... Баруљини часно име Баруљина!... Оно је свагда било часно, јер нико од Баруљина још ни један пут није ни у чем поклизнуо... II Андрија Михаиловић излази као „страдалник“ и све су симпатије на његовој страни. А да зашто не! Он је спасао друга. Ах, нн једном човеку не треба повероватн, ни једном на целом свету! За тим се води разговор о њему, о Петру Васиљевићу, о његовој ошрини и равнодушности к туђој несрећи.., 0, наравно, она зна: „принципи“. Ови принципи њему су милији но сви на свету. Због тих принципа код њих бар један пут недељно бива породична распра. Он ништа од њих њој неће да уступи и никада ниједном није уступпо. Наравно, он је добар муж, то она, Марнја Михаиловна, одрећи не може. Он је љубазан, повратљив, марљив, он ради од јутра до мрака и тешким трудом зарађује животне потребе. Он је добар муж; но чим се ствар тиче његових принципа, он је несносан. — Масја, Масја, појми само... Та мени је конопац већ на врату! Кроз недељу дана он ће се затегнути, и тада, пада... — Андрија! — са запламтелим очима од сестринске љубавн узвикну (но све полугласно) Марија Михаиловна, — зар ти мислиш, да ја нећу учинити све, све, што је само у мојој моћи, да ја нећу употребити сав свој утицај на мужа, да ја