Дело

ЛЕКЦНЈА ПРАВИЧНОСТН 373 говоре, кад неће да спасу, када им није стало до човека којп пропада... знао сам, да ћеш то казати... „Не, нипошто, ја нисам ни мислио да говорим о томе. У чем је моја честитост? Ево видиш ли — преко пута трговца Амосова? Тај Амосов, јамачно има много новаца; но ја их не бих узео не због тога што сам честит човек; кад бих ја био и неваљао човек, ипак их не бих узео... — Слушај, Петро Васиљевићу! Мој је друг човек са средствима; он се само привремено запетљао; али он има имања и он ће кроз месец дана продати део земље једино због тога, да мени плати. Најзад и ја сам — нисам какав пукш сиромашак; знаш да имам земљу, на коју се, ма да је заложена у заводу, може још нешто добити као зајам; најзад може се она заложити у добре руке, и све ћу ја то учинити за месец дана, — кунем ти се зато својом чашћу. Па шта ћеш ти нзгубити, ако за месец дана новци буду послужили хуманој цељп — избављењу .једног човека? Шта ту губи друштво? Ето, ја ћу најзад плаћати интерес ? — Станп. Изгледа, као што мислиш, да ти имаш право да се користиш новцима нашега друштва, у ком сам ја благајник? То у том случају предај молбу друшву.., Ако имаш права, то ће ти дати. — Ти се подсмеваш.., Ти ми се ругаш. Ја немам никаква односа са вашим друштвом. Једном речју, ја видим, да теби није ни мало стало до мене, да теби није стало до мога доброг имена и до тога, што ће мене срамно истерати из службе. Ну, добро, нека... Бар ћу у будуће знати, чему се могу надати од људи. Впше ти нећу долазити... Више нећу... II, рекавши ову патетичну реч, војничина изиђе и залупи вратима; изиђе пак не на она врата, на која је ушао, већ на друга, која су водила преко уског коридора у собу Марије Михаиловне, жене Заботова. Марија Михаилова била је Баруљпну рођена сестра и он је улазио к њој слободно, без икакве формалности. Заботов устаде и поче лаганим корацима да хода по соби. Све мисли, које беху тако добро сређене у његовој глави за чланак, чекајући само тренутак, да се у виду дугих редова ставе на хартију, сада се растројише и он реши, да одложи рад на један час. Да, предвиђао је он, у осталом, да је ово