Дело

372 Д Е Л 0 — Ако си ти тако уверен у то, то јамачно знаш и средство, којим те могу спасти — проговори Заботов. — По чем ја да знам? Ма да су међу нама врло добри односи, ипак ти сам боље знаш своје стање... — Моје стање није тако одређено и тачно у длаку: ја, каа што ти је познато, нигде не служим и наравно плату никакву не примам: живим од књижевног рада и зарађујем приближно око триста рубаља месечно; то је мој тако рећи, плус. А минус се такође јасно види: ових триста рубаља ја и жена потрошимо тачно у копејку и због тога за ових осам година брачног живота ни једну рубљу нисмо заштедели. Јасно је дакле да ја немам никаквог начпна да те спасем. Мислим да ти је то било познато? Или си се ти варао? — Наравно, познато, но... Но појми какав је положај. — Положај је одвратан, Андрија Михаиловићу. — И ти говориш то тако спокојно, као да је реч о каквој кијавици. — Не, нисам никако спокојан; но ја лично не видим никакве могућности да ти помогнем; наравно могу измолити од свога издавача аконто; но и највеће, на које могу рачунати, то је неких двеста рубаља, а то тебе неће спасти... Познаника таквих, од којих бих могао позајмити новаца, немам, — сви су такви радници, као и ја: што зараде, то и потроше. Откуда дакле, откуда ? Ну, посаветуј ме, реци! Ако ти знаш какав било начин, тим боље, ја ћу учинити све, што од мене зависи. — Слушај, Петре Васиљевићу, само слушај мирно до краја. — Ну, ето видиш, а мало пре си ме корио за мирноћу. — Не, молим те, не пребацуј ми, већ слушај. Кодменеје кроз недељу дана ревизија. А код тебе, ја знам, ревизија ће бити тек у декембру, то јест равно кроз осам месеци... — Код мене? Код мене неће бити никакве ревизије... Ко може мене контроловати? Ја сам слободан човек... — То јест, ја разумем — контрола касе... Тога друштва, кога си ти благајник... Лице Зоботова изразило је највећу узбуђеност. — Како? Друштва, чији сам ја благајник? То ти мислиш... Али не, чекај... Ја, јамачно, нисам те разумео... Ти иолажеш... ти рачунаш... — Ну, да, да, да, знао сам, да ћеш то рећи: друштвени новци, те, дакле, честнт човек нема права... Ја знам, да то свп