Дело

ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР (НАСТАВАК) Да се схвати бирократство, што се у Хрватској угнијездило до данашњега дана нослије тешкога аустријскога апсолутистичкога господства од 1850—1860 године, мислим да је довољно споменути, да је и университетски академички сенат у својој споменици о загребачком университету рекао, да се права историја университета почиње од дана потврђења свеучилишнога закона. Хрвати су више пута у своме сабору у XIX стољећу закључивали, да им се православна академија подигне на универзитет. Мотивација је било више, а прије самога апсолутистичкога владања сабор је хрватски унраво силио бечку владу на оснивање университета у Загребу. Али од свих закључака није било ништа. Хрватски су родољуби слабо били приправни за такви институт — та великим су им дијелом били професори на правословној (јуридичној) академији странци и Маџари, а домаћих синова није било толико спремљених који би могли да преузму университетске послове у своје руке. К томе народно сиромаштво и немоћ у политици, па ето вам узрока, зашто су сви захтеви о университету остајали без успеха. Ппак да је бнло одлучне воље, једва би се дало оправдано сумњати, да један иарод, са свима атрибутима самосталне државе, пе би био могао доћи до университета. Што нису дједови знали привести жпвоту, то учипише унуци. Већ је из овога члапка познато, како је Штросмајер сјекнуо вољом за академију у часу, када други нису могли ни сањати