Дело

ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 387 носи онаквих плодова, каквнх је човјечанство свагда требало; само култура може да створи један народ способннм за живот, а јака десница мораће пустити духу да ради. За то ваља мјесто пушке и сабље примити у руке дивит и хартију. А да се до тога дође, требало је, истина и Зрњских и Јелачића — но њихови су нам радовп до сад били без користн. Чврсти ће бедем народној снази бнти просвјета, која се може најбоље и најсло-бодније ширити с катедре, гдје ће млада срца добивати не само знање, већ и равнога вођења у животној борби. Политичка трзања, што су знаменито утјецала и на Хрватску, уза све одушевљење на рнјеч Штросмајерову 1866. г. нису допуштала, да се одмах оснује свеучилпште у Загребу. €иротпња још није могла да састави потребне трошкове и за непотпун университет. Уређивање односа старе хрватске краљевине спрам Угарске и Аустрије задавало је доста бриге н ђаковачкоме владици и свим оним људима нашим, који су радили око напретка хрватскога још прије апсолутне владе бечке, па нису могли да уза све издаће особиту бригу посвећују и свеучилишту. Но послије Штросмајерова дара и темеља у народу се сабирало за университет, а сам је Штросмајер у свакој згоди н као политнчар и као културни препородитељ народа хрват•скога настојао, да се унпверсптет што прије отворн. Требало је још коју годиницу почекати, и кад је Штросмајер већ одустајао од политичког рада, за бана пучанина, домаћега великана по уму, Ивана Мажуранића, отворише се дворови университетски 1874. год., а Штросмајер дође у Загреб да као гост ■буде назочан код отварања свеучилишта, којему је он ударио темеље, и на ново оживио стару мисао. Загреб гаје као великаша дочекао, па ако и ннје он имао да што напосе у овај час учини, све је признавало, да је ово његово највеће дјело и да је он као краљ међу духовима, који су на томе послу имали удјела. Само бирократнзам не ће да то разумије! Старнји људи приповиједају, даје Нозоров уредпикнз Беча знао писати Штросмајеру, нека му шаље новаца, јер иначе не може лнс-т да излазп. Владикамује, кажу, један нут одговорио, ако сте ви једнни ппсац, ајаједини читалац новина, онда могу мирне душе те новине престати излазити. Да ли је то нстина или није, не знам, но да би могло бити, разбира се из свега Штросмајерова поступања. Он је код академије проговорио и даровао понајвише; он је први основао закладу за свеучилиште 25*