Дело

388 Д Е Л 0 — а послије тога с правом очекиваше од државе и од народа, да онп рекну своју ријеч и помогну и подупру његове замисли до живота прнвести. Сам је помагао и замишљавао, али да сам — премда би могао — приводи у живот поједине институције, то није хтео, јер би то онда било онако, како и с оним редактором и листом. Народ способан за живот извешће н дјела способна за жпвот — само му треба очи отворити. •Јасно је, да је велики владика тако мислио. Он се и 1888. године први сјетио свеучилишта, које је до данас непотпуно, те је за медицински факултет дао 20.000 фор., да народу створи нову закладу, коју ће имати довести до потпунога свеучилишта. Како народ у оваким пословима има да радн, Штросмајер је 1884. год. јавно прозборио: „Народ, који се не зна за идејалне циљеве своје распалити и на све могуће жртве охрабрити; народ, који увијек само страхује и преда; народ, којп у озбиљним приликама само и једино на своју слабост и немоћ мисли, да само под туђим окриљем и туђом моћи и помоћн живјети може, такви народ трухли и пропада. Народ пако који зна што хоће, који никад и ни уз какву цијену на свијету не да пз своје душе нзбити ону идејалну сврху, која од самога Бога долазп; народ, који зна у одлучни час све своје силе у једно скупити и на постигнуће виших цнљева упутити, који зна у такви час опћим одушевљењем учинити ону пословицу: „ил слободно живјети, ил’ славно умрнјети“ — такви народ све ако му је кроз вијекове борити се, патити и сваке жртве пренашати, прије или послије се спасе и слободе се сво.је довиле“. Његова дјела иђаху за тим, да од свога народа створи челик — људе, да створп културне ирегаоце — али по народној сназн, а не само опако на око. Свака оваква државна институција као университет мора да се сама по себн развија, па за то Штросмајер послије и нпје водио велике бриге за свеучнлпште. Они заводи, који требају више њега и помоћн, бнјаху му и главнијом бригом. Академија је требала заштите; ШтросмаЈер јој ју је давао преко свога помагача и изврснога брата Фрања Рачкога. Ннкад нн у којој невољи није академија била остављена од свога покровитеља. II новаца н књига и свега је добивала до последњега дана дуговнјекога живота владичнна. За то је уза сав народ академпја највише и претрпјела смрћу владичином. Овако сам у кратко прнказао како је Штросмајер учинио