Дело

396 Д Е Л 0 је тако, и намеравао је да некако на фин н учтив начин отпрати Коповоског са летњнковца, али то није допуштала госпођа Анета. „Кад се он интересује Стевком немамо права да лишавамо среће сироту девојку“. Основски је жалио што баш та добра Стевка да се жртвује Коповскому, али како она није имала мираза, а Анета настала пошто пото да је удоми није се смео противпти. Али се није могао довољно насрдпти на Кастелнку и начудити се: „Како она поред онога кршнога Игњата да кокетује с Коповским, том глупом лутком.“ У почетку му то никако није ишло у главу. Али држећи да се Анета просто вара, стаде пажљивије мотрити на младу девојку, и како то није био човек горд, сем у односу на покрете своје жене, опази много што шта што га узнемири са нарочитога пријатељства које је гајио према Завиловском. Држао је, до душе, да се не може десити ништа што би могло променити њихов узајамни положај, али се питао: каква ће бити будућност Пгњату са женом, која га уме тако мало ценити, икојајетако мало душевно развијена, да не само што налази задовољства у друштву са овим лепим идијотом него допушта себи да га привукује к себн и да се шегачи с њим. — Моја Анета суди о целом свету ио себи (мислио је Основски), те се одиста варала приписујући Линети каква виша осећања: то је лутка, на коју да нису наишле тако узвишене душе, као што су Анета и Пгњат, њу не би ништа могло подићи. На тај је начин овај човек који болује од љубавног далтонизма сједне стране откривао истину, а с друге падао у заблуду све већу н већу. Зато је из дана у дан све пажљивије мотрио за Линетом и није му било потребно много напрезања да се увери да у односима те „идеалисткнње“ Лннете и Коповскога има и шале а и некако онога што нарочито женскиње слабијега карактера осећа према лепнм и лепо одевеним младићима. Феноменална глупоћа Коповскога као да се на ваздуху чисту још јаче раскокала, али од сунца нешто стегнута лица очи му дошле нешто изразитије. То се још лепше слагало са снежно белом краватном и простим алн укусним оделом. Кад би се ујутру оденуо у бело енглеско одело за лонтнис личио је на свежину уранка. Његове пуначке форме испуњавале су мекану одећу, и куда је могао прнстати, у очима ових дама, Завиловски са својнм Вегнеровским лнцем, дугпм крацима, према