Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 39Г> покаже какву малу лнвадицу, или окрајак шуме, или какву струку жита што се прелпвала плаветннлом, па повикати: „Ух, дивно.“ То је лакше. Он до душе није умео наћи довољпо речи и похвале о том колико се дубока артистичка душа крије само у таком једном „дивно“, а кад је тако, чега Ои он још ваљало да пожели, и зашто је он њу у разговору, осећајима, у начину вољења приморавао да чини којекаква непотребна усиљавања? А ако је он није нагонио, ако се то догађало без његова знања, у толико је то горе за њега, јер још није знао да је он по природи тако незграпан. У том случају ено му оне Стевке Ротковске. А с Коповским јој 'међутим није било потребно никаквога. усиљавања, те је друштво с њим било за госпођицу Кастели прави одмор. Сам изглед његов њу је веселио, изазнвао осмех на њену лицу, и давао јој могућности да се нашали. Полањецки је био .једино љубоморан на Коповскога, али Завиловскому, као човеку који је живео искључно у средини своје вештине, и све мерио мерилом које тамо влада, није ни на ум падало да би тако „духовито" девојче, тако „умно“, могло и за часак друкчије гледати на Коповскога, него као на предмет за веселе шале, какве је она себи допуштала на његов рачун без престанка. Зар се ннје сама госпођа Броничова срдила и на помпсао да би Линету дали Коповскому? Оно што је Завиловскн видео између госпође Анете и Коповскога, за њега није могла да буде ни за какву поуку, јер је сматрао своју Линету за потпуног антипода Анети. А кад је Линета изабрала њега, онда је он потпун антипод Коповскому. То је код њега разгонило сваку сумњу. Линета се бавила Коповским, сликала га, проводила с њим такве разговоре да се Завиловски није могао начудити, како при тим разговорима није задремала, шале правила на његов рачун, гледала за њим веселим погледом — али то само због тога што је још била дериште, којему је ваљало да има своје часове забаве па и распуштености. Зато опет нико од ње ннје боље увиђао колнко је он бескрајно глуп, и нико о тој глупостп ннје говорио тако често као она. Колпко ми се пута подсмехнула због тога пред Сховиловскнм!... Но нису сви таквим очима гледали на то забављање између Линете и Коповскога. Нарочито ннје госпођа Анета, која је овда онда говорила својему мужу да Лннета жестоко кокетује с Коповским. „Јузи“ њеном се такође по кашто чинило да