Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИ1-ЗА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ЦЊИГА (НАСТАВАК) Али простота не пскључује полет. Линета се припила као паучина за крила птице, која је и нехотице дизала у висине, где ваља да се осети сваки нокрет срца, где треба све одгоненути, све разумети, где се мисао мора старати да даде места осећају. Агна је била „таква ленштиница!и Онајенекада сама говорила својему „Орлу“, којему није могло ни на ум пасти, како се њој на тој висини само заврти у глави и како јој буде тешко. А сад јој се догађало, и то све чешће, кад се пробуди рано и помисли да се мора данас видети са заручником п да мора већ од рана јутра да се стави на вишу ноту, онда је обузме такво осећање, као ђачића кад га очекује тешка лекција. А она је већ ту лекцију изговорила. Већ је испричала све чему су је учили и држала да би могла од вереништва да има мало распуста. Већ се наситила свега н свачега, те је осећала да је то све исцрпљено и да ће се већ видети дно у нзвору. Остала су јој била још неколика артистичка осећања и онај несноснн „господнн Пгњат“ могао је комотно остати на то, да му у шетњи