Дело

ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР 393 с хиљадама епископа и других великаша. Ако хоће да се нагледа љепоте, нека пође у Ђаково, да тамо разгледа Штросмајерово дјело, које су кушали да опишу различни људи, али њихови описи тек су слаби одјеци онога, што је Штросмајер сам сворио. Властп му нису готово ни: хвала! казале, али је за то народ славио онога, којп је себи славу тражио у идејалним побудама. Проф. Фр. Марковић није ни најмање прегонио, кад је писао, да у нас није никад било епнскопске цркве, која бп „у толикој мјери, како ђаковачка, сједињавала у себи умотворпне грађевне, кипарске и сликарске; која бп у толикој мјери здружене величала заштитнике свепе хрватскога народа, а пучки свијет хрватски из свих крајева тако дичила и учила; која би у толикој мјери а у нашој земљи подавала узроке за црквену умјетност, и за састав њихов употребљавала у толикој мјери мотиве из пучкога нашега везења п ткања.“ То је само сјен онога, што се у тој дивној грађевини одснјева. Штросмајер је већ у свијету показао, да је велики ум, великн говорник, велики Хрват н Славеннн, којп једнаком љубави обухвата поштење, врлину, част. (Свршпће се) Загреб пг. Ђ. Шурмин