Дело

400 Д Е Л 0 Али су то биле промене које би могло да запази само око бистро и навикнуто да посматра живот ове врсте, у којем, у недостатку већих циљева и интезивнијег свакодневног рада, најслабије нијансе осећаја, најсуптилнији покрет мисли и дознавања не само да дају изглед на какав догађај, него често баш и крију у себи зачетак његов. Споља је тај живот остао таквим, као што је и био. Сама забава и уживање. Све су главе најнапрегнутије радиле како да измисле чиме ће се испунити дуги летњи дан, од чега је ипак највећи део падао на господара од имања, Основскога. Али једнога јутра ову мнрну и једноставну погоду прекпде гром у облику два листа са црним оквирима који бејаху адресовани .један на Основскога, а један на Завиловскога. У том тренутку цело друштво било је за кавом. Даме радознало и са страхом гледаху у читаче, који извадише листе из отворених коверата, повикаше мал не у један глас: — Стари Завиловски умро! Та вест учини велики утисак. Госпођа Броничова, као лице из старије школе, сећајући се времена кад је долазак таквог писма на село чинио да осетљиве особе падају у несвест, чим би се дознало шта писмо доноси, паде у неку врсту забезекнутости, у вези за губљењем речи. Госпођица Ратковска, која је једном била у Завиловских н јако их је волела, пребледе у истинн. Госпођица Кастели шчепа госпођу Броничову за руку старајући се да је поврати, шапне јој тихо: „Уоуоиз, сћеге, 1и п'ез раз га180паћ1е!“ А госпођа Анета, хотећп да се својим властитим очима увери, узе посмртни оглас из мужевљих руку, па поче читати. „Наш нигда не заборављени Евстахпје Завиловски промени овим светом 25. ов. м. Ожалошћена кћи моли сроднике и иријатеље да присуствују његовој сахрани у иарохијалној цркви у Јасмјету на дан 28. ов. м, и т. д... Настаде ћутање које прекиде први Завпловски, рекав: — Мало сам се с њим знао, чак сам имао и предрасуда о њему, али ми га сад од срца жао, јер сам се уверио да је то бпо у осповн красан човек. — II он је тебе пскрепо заволео. Осведочио сам се о том — рече Основскн. (Наставпће се)