Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 399 зубе. Али кад би што опазио онога часа бн му дао пут. Можда и Линета кокетује тако само што јој је то у прпроди, а и не зна да то чини... Већ је и то само зло, а да има чега да се и мотри на њу, то и не помишљам. — Ваљало би искушати Коповскога у погледу на Стевку. Внаш, шта? Да ја нзјашем данас с њим до Лешничовке и да проговорим озбиљно. Ви остали окрените на другу страну. — Добро, Али пази да паметно урадиш. Стаде се спремати да иде, али на вратима застаде, помисли зи часак па рече: — Како јо то чудно и непојамно тај Игњат, изгледа човеку да у тренутку све схвати, а међутим узима ту Линету као какво божанство, и не види даље од носа. Кад су по подне Коповски и Линета изјахали ка Лешничовци, Завиловски их је отпратио очима, гледећи на облине њена тела што се силно истицало испод женске јахачке хаљине и мишљаше: — 0 како је згодна! Баш нема у овом животу ироније кад се овај красни и искрени Основски ничега не сећа! II било је у том животне ироније — али не само у том! XI Од оног изласка на коњима, који учинише госпођа Анета и Коповски нешто се изменило у друштвеном опхођењу међу онима у Летњиковцу. Завиловски је и даље пиљио у очи својој вереници и пливао по седмом небу, међу тим у њеном понашању према њему и према осталима било је некаквог нерасположења. Коповски се осећао некако као тужан. На Линету је само крадимице погледао, прилазио јој ужурбапије, али само кад ту не би била госпођа Анета, и међутим чешће прилазио госпођици Ратковској, с којом се разговарао некако расејано. Госпођа Анета била је још одлучнија него обично, и, на највеће задовољство Јузјово два путајејош позивала Коповскога на разговор у двоје а уз то двојим јаче отворила очи на све што се догађало у Летњнковцу. Линетин поглед није летео за Коповским као пре полу весело, а полу пронпчно слободно, али су тамне очи госпођице Ротковске гледале у Завиловскога са осећајем, једном речи: нешто се морало променити како у погледима тако и у односима.