Дело

402 Д Е Л 0 и светлосни призорн у слободи зрака утичу на Емануела Видовића тако, да он на карактеристичан начин посматра природу и њене појаве. Њему смета дневна светлост, сунце му сувпше разголићује природу, оштрина његових линија и су* више јасно изражава све оно што њега тишти и боли, интензивност облика смета његовим осетљивим нервима. Тишнне, спокојства душевног мира код њега имају своју снмболнчну слику у вечери, у месечини и њеним тајанственим чарима. Повучен у себе самог дубоки мислилац избегава друнТгво и ларму, сјај и све оно што би га растројило и одвело од мирног посматрања природе. Ова карактерна црта његова одводи га природи, да у њој тражи оне појаве и расположаје светлости, који боље одговарају његовом душевном расположењу. Места где он „сањари“ — то су обронуле стене, руине старих дворова, обале, луке, одакле по вољи посматра повратак уморених рибара с рнбања, опустеле дворе и гробље мртвих; дакле запуштена места одакле су избегли живи људи, и одакле се уклањају срећни и задовољни. Ове руине — гробља Видовићу причају непознате тајне, на овим местима, незнани га духови уводе у своје непознате светове, где се тама никада не днже и где тајанственост држи мрачне засторе, кроз које може прогледатн само душа песникова. „Град се буди“ — слика је са сивкастим тоновима водене паре над водом. На слици плавкастих, граорастих и љубичастих тонова у пуној свежини, а кроз те ваздушасте прозрачне тонове продире зрак сунца које се рађа и осветљује лађице, барке и целу луку, дајући слици неку нарочиту драж. Оно бистро огледање у води лако је, сви су тонови прозрачни осећа се ваздушност, израз сигурне руке, потези су равни, лаки, једноставни без набацивања боја. У слицп „Месец излази“ и „Онустели двори“ сликар објашњава проблем дубоких тонова топлих и хладних у свими нијансама и нерспектнвним фпнесама. „Месец излази", је једна песничка комнозиција Видовићева. Слика нредставља један кутић језерца, на коме се одмара чун осветљен нуним месецом, који се тек појавио иза силуете једне сеоске кућнце и пластова сена. Иза језерца према кућнци нружа се узбрдица травом обрасла н простире у поље према хоризонту, на коме пасе један коњнц мирно и тихо, готово изгубљен у оној помрчини. Ннјансе тамно зелених тонова на овој