Дело

X Р 0 Н II К А 403 су слици ванредно лепе. Уметнпк прелази од тона јасно-зеленог који је своју хладноћу добио од хладне еветлости месечеве у топли зелени тон и при том ипак постиже хармонију и перспективност. У целој слици преовлађује топли тамно зелени тон. Дубоко гледање силуета прецизно је изражено, а одблесак месечеве светлости у води чини изврстан ефекат. Месечина открива чари овог предела у вечерњој светлости, а онај зрак у води личи на одјек меденице или на уздахе пастиреве фруле, која у вечерњем сутону баца зрачак светлости у растужено срце, каквог очајника. Видовић је видовит песник — сликар, он впди дух природе, он види њу кад плаче и кад се насмејкује; и као да је случајност хтела да му име одговара карактеру. Његова душа плаче, рони сузе над рушевинама једног опустелог двора. „Опустели двори“ назвао је уметник оваку слику: кроз разваљена врата, преко искрханих и поломљених степеница улази једна ваздушаста прилика у унутрашњост запуштеног двора; с десне стране видн се бачен разбијени котао, а с леве зид, висок, почађао са нздубљењем у облику кубета, испод кога је снротнња правила огањ; пспред целог мотива налази се обронак — ивица провалије. — Слика је сва обавијена у плавкасто-зелени тон прозрачан и пун ваздуха. Тајанствена прошлост огледа се у овом ваздушастом прнвиђењу, које долази последњи пут на оронуле остатке сјајних дворова; она се огледа и у ономе чађавоме зиду, срушеном кубету, одбаченом котлу, који је своју службу одслужио, у провалији, у целокупном тону и ваздуху; онако како је уметник сву ову тајанствену историју замислио, створпо и унео у оквир на ограничени простор платна. Видовић је разумео уздах и дух природе, и као историк те прошлости напнсаојује — кнчицом но платну. Једподушност идеје огледа се у свакој ствари на слици, све говори о оном вечитом процесу, којп се дешава у животу и природи, о распадању свега и свачега. Јединство и простота израженн су у исто време, како би се гледаоцу мисли свеле на једно, на ништавност свега сјајног, сочног, снажног; на то, да је све иролазно, и да је тама и гроб вечност, да је заборавност истина свега. Некада сјајнн дворови сада рушевине, некадањи обиталац, снажан, крепак, сјајан и богат, сада наг, сиромашан, оголели иролетер; некада око двора мириснн са26 *