Дело

X Р 0 Н II К А 409 веома лепих тонова на снегу у сутону, са рефлексима љубичасто — плавим. Употреба многог пруског плавила и индига с белом бојом, кадмијумом, цинобером и крапом бојимо се, да не буде на овој слици фатална, и ако је слагање ових боја у тоновима веома лепо п као у овој прилици одлично, ипак је то крупна грешка, јер су неке боје непостојане и купац ће за не колико година имати слику потпуно црну. „Врбе“ и Јесење Јутро“ слабији су радови. Надежда Петровић. (Свршпће се) Цозоришна зграда Као н у свему другом, тако и у овом случају, требало је да нам време н прилике поставе ултиматум, па да се тргнемо пз нама тако драгог нерада и небриге. Не умемо чувати оно, што нмамо и мислимо увек, да је главно набавити нешто, а ако то што смо можда тешком муком стекли употребом изанђа и поквари се, онда чекамо да дође последњи тренутак скоро дефинитивне пропасти, па тек онда да тражимо лека. Требало је и овде, да испуцају зидови, да падају плафони на главу глумцима и публици, па да се расвестимо и видимо, да нам треба нли зграду поправљатн или нову зпдати. Сад, кад се ово десило и кад она осамљена, „препукла сиротица“ почиње личити на рујину, сад се припитујемо за мишљења: шта дасеради; сад се пише и говори, сад се износе мане зграде или сентиментално, из пијетета, лију сузе над развалинама „нашег мезимчета“... Рекли су своја мишљења многи п многн, па је проговорио и г. Управник. У штампи је расправљано то тешко питање од сваке руке и рекоше своју реч и званп и незванн, и стручни и лаици. Нашло се тој јадној згради толико мана да се с чуђењем питамо: како је у опште могла таква и ностојати, а да ннједна управа њена не предузме кораке, да се томе иомогне. Још је само требало да покрај тих битних недостатака (са којима је зграда ппак служила) попусте н зидовп и онда, скочише многи и нзмахнуше безбожним пијуком да је са земљом сравне, да поруше ону зграду,