Дело

410 Д Е Л 0 у којој су дела наших првих књижевника изашла пред српску публпку, у којој су још дедови наши нашли уживања. II лако је било могуће да и овај споменик постигне судба толиких других и да на томе месту, на коме су се чуле прве речи наше драмске уметности и на коме се дизало прво позориште на Балканском Полуострву, да ту буде каква фијакерска станица или што год томе подобно! Ну, Богу хвала, Управа је од свих тих мишљења усвојила најбоље: да зграду поправи и тиме омогући позоришту рад, н добије времена за зидање нове зграде, ако је то баш немнновно потребно. И ми се слажемо с овим решењем тога питања, јер не смемо заборавитп да наша позоришна зграда, каква она била да била, није само оронула, преживела зграда једног обичног позоришта, не смемо у њој видети само зграду „склону паду“, већ се морамо сетити да је тоједан наш споменик и да га као таквог не смемо дирати. Ако је зграда оронула и посрнула нашом небригом, поправимо је; ако није за позориште више и не одговара условима модерне драмске вештине, поправимо је опет и претворимо у позоришни или какав други музеј — за то може послужити. А напослетку и да усвојимо мишљење, да га треба са свим затворити и оставити времену да заврши свој. деструктивни посао; да се запитамо, шта ћемо с позориштем?... Да зидамо ново? Од куд нам иотребни новац и кад ће бптп готово? Сви ми добро знамо, да се државне зграде код нас не дижу лако. Протекло би доста и доста времена — док би ново српско позориште отворило своја врата публици, а дотле бисмо остали без позоришта. Пошло се дакле са свим правилним путем, кад је решено да се старо позориште поправи, јер тако поправљено још може служити, као што је и служило. II настало се да се то извршп. Давани су концерти, образовани неизбежни одбори госпођа н госпоћица, приређивани „кермесн“, лутрије и т. д. Њихов рад нећемо критиковати, желимо им само што више прилога, да што скорије чујемо с наше старе позорнице наш лепи српски говор. А кад то буде, не треба стати и опет чекати да нас време опомене на рад, већ енергично настати да се нађу потребни изворн да се знда ново, савршенпје позориште, а да се нслужени ветеран употреби на што друго, чему .још послужнти може, не вређајућн оне успомене, ко.је су за њ везане. Д. Стев.