Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Срби и Хрвати у Хрватској иСлавонији. с антрополошког гледишта. Прош.10 је време кад се само по језику гледало на народност, јер нма доста народа, који су у туђинској маси изгубили свој стари језик, па примили туђински, али се физички толико чисти одржали да им се још стално сме приписати друга раса. За ово су најбољи пример Јевреји, јер цео њихов спољни изглед, па и Форма главе и т. д. показују једва помућено семитско колено, а нигде их нема на земном шару, који би говорили старим језиком. Нагаи на пр. говоре шпапски, аустриски, руски, немачки ит.д. Пма опет примера да побеђепи народ прими име освајачког народа, који је чак друге расе, као што је био случај са Словенима са северне и јужне стране Балкана. Кад су се тамо лаки бугарски коњаници спустили преко Дунава, напустивши стару своју постојбину крај Волге, они су брзо завладали Словенима, али уз примање хришћанства и других повољних прилика прилагодише се и привикоше оба народа један на други, те се мешавином све пзједначи, а малобројни прави Бугарн утонуше у масу словенску, али бар очуваше своје име, па га и нодјарљеним Словенима наметнуше. Истина је и то, да се бар по физиономији још на многом и многом садашњем Бугарину опажају црте финских Бугара. * ж УУ нашим су очима Бошњаци и Херцеговци све три вере прави овејани Срби, као што и јесте у ствари. Али, ипак је било научнпка који су мислили да су Османлије са освојењем земље, оном делу наше браће, који пређоше у ислам, жењењем и настањавањем доста од свога