Дело

412 Д Е Л 0 бића придодали „потурицама“, па им и расу променили. Мешавине је заиста било, али тако незнатно мало, да се ни рачунати не може. Од пслужених Анадолаца једва је ко остајао, а о насељавању није бнло ни говора. Па чак и садашњи нрави Турци свугда где живе по белом свету изгубили су своје карактерне црте, јер су се на дугом путу уз велике ратове по Персији, Јерменској, Грчкој, Арбанашкој и т. д. толико амалгамисали с туђинцима, да је тешко и прозирати њихово старо чисто етничко језгро. Ја сам се у Јајцу упознао с једним мухамеданцем, који се родио чак у Кашмиру, па се као дете доселно у Босну, где ће и гроб оставити. У Сарајеву има породица чији су преци били Персијанци, Арапи, прави Турци итд., а то све већином само по оцу, врло ретко по матери, а колико је од тог времена у коленима придружило се чисто српске крви, морало се физичко стање изменити. Да су пак и мухамеданци босански по телесној ■ грађи то исто што и православни антрополошки је утврдио генералши лекар др. А. Вајсбах, који је дуго година живео у Сарајеву, као шеФ војених лекара, гдеје имао прилике даврши антропометриске студије при рекрутацији и иначе, и то негде сам а негде преко подручних органа, који су сви иодједнако радили по заједничким прописаним правилима. Плод пак свога рада о Славонцима и Хрватима публиковао је г. Вајсбах у бечком листу МШћеПии^ен Пег АпШгоро1о§18сћеп Сге8е118сћа!С“ св. II и III од ове године под натписом „Гће 8егћокгоа1еп КгоаНепз ипН 81ауотепб“ уоп Г)г. А. МТе1бћасћ, к. и. к. Оепегаћ б^аћзагг! (Огаг) (МП 4 ТаћеПеи). Оставимо на страну погрешно Вајсбахово одређивање границе где Срби живе, јер он је повлачи као и Ипен до Шар-Планине и поврх Косова Поља; па се врнимо на оно где је он признат стручњак. Средњу Телесну висину пронашао је у Хрватској и Славонији од 3190 војника да износи 1695 тт, према чему су они нижи од Бошњака и Херцеговаца (1726 тт) и Далматинаца с копна, а виши од Србо-Хрвата (његов израз) из Истре, после од оних са северних далматинских и од својих суседа Словенаца. Међу тим Дубровчани им се са својом околином приближују (1691 шш), а Котораии премашају их (1698 шт). Даље Србо-Хрваћани су виши растом од свих словенских народа, па и од самих Руса, а да и не говоримо о Бошњацима и Херцеговцима, који су још виши. Словонци пак, сами за себе узети, нешто су виши од Хрваћана (Православних и Каголика из Хрватске). Између Срба и Хрвата, што се тиче телесне висине нема разлике, а то се исто опазило и у Далмацији, на и Босни