Дело

416 Д Е л 0 !1 наведене читанке за неруске ученике не могу Србину много корити, јер нису за њега писане. За Србе може само Србин, који се искључиво руским језиком бави, написати чнтанку, за коју би морао узети метод Г. Др. Рад. Кошутића, изнесен у „Примерима књижевног језика пољског.“ Тај се метод састоји у томе, што би се сваки текст словен. језика унесен у чнтанку за Србе, пропраћао напоменама испод текста, које би ученика непрестано опомињале на разлике и одлике дотичног словен. језика од српског и које би стално контролисале рад учеников. Поред тога, таква читанка морала би имати још и речник сличних речи по облику а разлпчних по значењу. Г. Кошутић ће, без сумње, тај свој метод усавршити у Примерима руског језика, који је већ у штампи. Али, и поред ово1 знатног недостатка, ,Увод“ Г. Мајзнеров је једна корисна књига, корисна због тога, што је питање о методима при изучавању језика пзвела из круга разговора. Сем тога „Увод“ Г. Мајзнеров има још и ту добру страну, што, износећи библограФију и показујући каква све средства има савремена Русија за ширење наука, може, донекле, показати на ком интелентуланом нивоу стоји живот у слву Јменој неуставно.ј Русији. М. Ст. Јанковић