Дело

418 Д Е Л 0 друштва. То је језовнта алегорпја са доста соцпјалистичких преокупацпја, мада је општп утпсак ове књпге мек, нежан и сентименталан, што испољава писца као сувпше сентименталног и сањалицу. Женска осетљивост, која пзбија на сваком кораку чипи да се писац п сувише јако види, што у осталом оваквој врсти књижевнога рада не само ни мало не шкоди већ шта више чпни је силнијом и пзразитијом, јачом п непосреднпјом. Симпатична књига г-ђе Софке, проткана нежним, чистпм п нпмало извештаченим а тако силним осећањима показује у њој писца израђеног са одређеним погледима на свет и живот, што све још впше допуњује п украшава њеп јединственп начин писања, којим се она тако јако одликује п знатно пзднжс пзиад многих признатнх и прослављепих писаца. — Ову свежу, пуну меланхолије и у сваком погледу елегаптну књигу несумњиве литерарне вредности ми најпскреније препоручујемо својим читаоцима. Она има 128 стр. а цепа јој је 2 круне. Просиоци. — Као 108. издање задужбнне Илпје М. Коларца изашао је под горњим имепом роман Л. Комар,чића, који носи све одлике ранијих Комарчићевих романа, и ако је предмет за израду ромапа из мачванског живота. Несумњиво је једно, а на име: да ће чист приход од књиге више помоћи њеноме оболеломе иисцу, пего што је сам роман добит за нашу књижевност. „Просиоци“ стају 1 дип. Ђорђева љубав. — Под овим именом изашла је у Новом Саду, а про тога штампаиа у Летопису М. С., новела Д. Т). Омчикуса, у којој се описује разуздан живог једнога „модерног" младог човека, каква је у осталом велика већнна паших младих саплеменнка, којн се „школују14 на страни. II ако ова новела нпје од бог зна какве вредностп п поред свега свога натурализма и ппшчеве писменосгп ппак може битп за по кога прилично поучна. РАЗНО Таковски устанак. — Госп. К. Милеповић, професор написао је п пре извесног времена штампао једну врсту полемичке брошуре, коју је пазвао горњим именом. При свем том што је ова претенциозна књижица од 39 страна без икакве вредности: како научне тако и практичне, ипак она својом негативном страном успешно доказује, колико тендециозност ове врсте уопште може да „успе“. У место да се је госп. Миленовић потрудио да прикупи п среди сва докумена, која се односе на наш другп устанак за ослобођење, па пз њих да пронађе даље п ближе узроке Таковског устанка, његов развој и све оно што је после њега у васкрслој Србијн наступило, он је напабирчио н невешто средио од свега тога само оне стварп, које — по његову мишљењу — морају теретити кпеза Милоша. Кад би човек хтео да псправи сва тврђења, која се овде налазе, био би нринуђен да папише једну повећу историску расправу, која би сасвим другојачију светлост бацпла на овај псобрађепи нериод сриске историје. Иначе овај покушај ноказује само како би извесни људи много патриотскије радилп, кад у опште нс бн ништа радили. Јер осуда изречена нанамет исто ,је тако велики грех као год н велпчањо незаслуженом хвалом. Циклус памфлетских брошура „упокојепог научника“ Ђуре Врбавца овим ,јо добио још један нриложак, али српска историјска наука баш ништа. Православни Срби у Хрватсној и Славонији по политичким општинама и из-