Дело

ТАТИНЕ ПРИЧЕ 11 челичним кљуновима. Хајдуци су њих и они хајдуке нотпуно разумијевали. Орлови су дозвољавали вилама да им черупају паперје с груди те завијају ране рањених ускока, а с оног су им свијета доносили у кљуну животворне воде које су виле мијешале с горским биљем те правили мелем за впдање јуначких хајдучких рана и народних болова. — Но јао! Баш онда кад наврије швапска неман из Беча и маџарски ћулибрк из Будима на нашу и на сито и на решето просијану Херцег-Босну, нестаде и вила у Невесињу и „Благајлија“ у Благају. — Једне јесење вечери одједном се наоблачило, као да је ђаво дошао те небо и земљу намазао катраном. Пљуштпла је киша, рекао би и из неба и из земље. Осула се страховита грмљавина, одбијајући се од испресамићених брежина и стапајући се са шумом лиснатих дубрава и звиздом пронзитељних вјетрова, да су се куће тресле и обарале и брда проламала што-но ријек. Сијевале су муње; једна другој није дала одушити; и пецале својим змијастим, вијугавим и ватреним језицима врхове и шибутове одвојеног висином полусухог, сухог и сировог дрвећа у стародревној борачкој шуми. Вјетар је горопадно мео; носио дрвље и камење; обарао сијена и кровове; и танковрхе јеле, затупасте борове, трепетне јасике, здеиасте дубове, витке брезе, жинћели иве, тврде дренове, високе грабове, кабасте букве и господске тисе љуљао назад н напрнјед, а шумор им мнјешао и разносио попут јесење јеке надошлог водопада. Бура се манито ломила и разлијегала, стењући звијучући, завијајући и урлајући — као да се отворио пакао са свим ужасима из себе. — Под рушидбеном бујнцом ускнпјеле холујнне камење се обурдавало са својих стрменитпх положаја, и котрљало се низ окомите стране те с грозовитом праском падало у побјесњеле речине н поточине. Неретва бијаше страшно прндошла и прелнла се преко н најширих међа свога корита. Сва пјенушава, као бијесан пас кад забалн, у јецавом бунилу дераше пзмеђу наткапљених греда по свом завојитом судбом пронпсатом путу нзмеђу праисконских лолија, носећи што год дохвати. — У старој шуми на плапинској узвишици око Бјеловнног Језера необуздани се вихор бијесно ковитлао и чупао и крл^ао из корпјена п старо и средовјечно п младо дрвље. Нагонећи се на зелено у гори језеро, нјетко му је мрскао огледаону раван.