Дело

10 Д Е Л 0 витешког поклича, те ћемо срушит' све ште треба да с обурда и подић’ све што је за подизање. ...„II тада ће из љескове ресе прокапат’ млијеко к’о из вимена најмљечније краве; из вријеска и другог цвијећа ће шицнут’ мед сам по себи; ваздух ће постат’ чис’ и свјеж к’о анђеоски пољубац невиног ђетета, иснуњен и обогаћен здравијем мирисом к’о ливада о Видову дану и богохвалнијем славопојем милогласније' тичица к’о што је обогаћено грло и груд тек вјенчане невејсте звекетом злтније’ н бисерније’ ђердана. Жито, а да га нико не сије, понић’ће само из земље а да је нико не оре. Људски ће живот бит’ попут оног небесније’ љиљана; сунце среће неће никад залазит’ с неба свјетског мира.— И благо ономе пасу што та доба дочека!“... VI — Од бирземана су, каже, биле чувене впле у Бјеловином Језеру у Ббрчу и на гласу орлови Благајлије у благајскијем гредама. Виле су животариле по старом хадету, пјевајући и купајући језерском водом своје набубреле снијежне дојке и златокосе власи, верућн се ио шуми н шкркама кроз Невесиње, и прелијећући с брда на брдо, с облака на облак те кршећн муње и стријељајући по гори јунаке. Орлови су пак вили гннјезда и логоровали у познатој пећини Херцега Шћепана у Благају, чувајући му ту на аманет им од њега предату богату оставу, и узлијетајући кроз облаке те их обаметајућп да не пуцају громовима у народске рањаве светиње и оборена чела к тлима и прашини. Српски је народ и сједним и с другим био у дослуку. Виле су га слатким и спасоносним пјесмана кријепиле у вјери, оживљавале у љубави и подржавале у нади; училе га уз гусле србовању, а у свакој му муци и невољи били с руке. Орлови су му били највјернији савезници његовпх најбољих синова горских царева ускока и хајдука. Шестарећи и вијући се по плавој дучини, уходили су им добре пљенове и масне шнћаре; грактањем и кликтањем им јављали ђе им и иа кога ваља ударнти; својим су их крилима заштићавалп од зла и непогоде;. у бусијама им предмете осветничког устрмљења—испреметане душманске лешнне — черечили гвозденнм канџама и черупали