Дело

ЛЕКЦИЈА ИРАВИЧНОСТИ 25 Једнако је ходао по соби и нри том није имао никаквих одређених мисли нп јачнх осећаја, а то је управо одвратно стање. У будоару, где је у усамљености проводила време Марија Михаиловна, поступак Заботова тога вечера објашњавао се некако друкче. Тако дуготрајно ходање Петра Васиљевића из угла у угао није била обична појава. Навикла се она да је у кабинету дубока тишина, у сред које могло се чути лагано шкрипање пера или шум од превртања листова. По некад се вршило н ходање по соби — од стола ка орману с књигама, по кратко, два три обрта, не више. II, разуме се, промена начина живота у кабпнету, билаје доведена у везу са. главним догађајем у кућн. „Код њега је отпочела грижа савести, — мислила је Марија Михаиловна; јамачно, јамачно! Он не може ни читати, ни писати; њему се не седи у месту. Па другче и не може бити. Петар Пасиљевић у суштини није рђав човек. На против, он има срца. II кад не би били ти проклети „принципи“ ... с њиме би било лако живети“... Тако је мислила Марија Михаиловна и почела се надати, да ће на крају крајева „добро срце“ добити превагу над „принцнпнма“. Сем тога, надала се мало и у утицај, који је имала на Петра Васиљевића њена мати, Олга Игњаћевна Баруљина. Сутра ће она отпутовати у Љесни, све ће испричати матери, наравно, са потребном обазривошћу, и донети од ње писмо, а већ то писмо све ће довршити. С обзиром на те околности и не пазећп на то, што је врло мало остало до дана, када ће се извршити нреглед касе Андрије Михаиловића, Марија Михаиловна легла је мирно да спава, скоро у потпуном уверењу, да ће Петар Васиљевић поступити тако, „како треба.“ II толико је имала силну веру у то, да је сутра у јутру, пред полазак у Љесни, својој матери, послала Андрији Михаиловну утешно писамце: „Не очајавај мој мили АпЈге; има неких предзнака... Ну, једном речју — ја се надам. Овог часа идем к шашап. Мислим, да ће се вечерас све уредити. Твоја Масја“. А Петар Васиљевић, ма да се пробудио тога дана сувише рано, старао се што је могућно дуже да остане у постељи. Већ у осам часова почео је да ослушкује, шта се ради у кући и наравно приметио, да је Марија Михаиловна, пробудивши се, звонила за собарицу, потом изишла и почела се умивати и радила је то, по обичају, око пола часа; за тим је пила кафу у