Дело

26 Д Е Л 0 трпезарији и у то време полугласно је давала наређења куварици односно ручка и доручка. Све је он то слушао и услед тога ово мучно време пролазило му је брже. Најзад је чуо како је она тражила од собарице своју ручну торбицу, — поуздан предзнак наумљеног путовања и заповедила јој да опомене куварицу да за доручак не препече месо> „јер то господин не воли“. Ова пажња чак је дирнула Петра Васиљевића, али инак није изазвала у њему никакво кајање. Даље је слушао како је ишла по предсобљу намештајући шешир, огртач п вео. По том шкрипну кључаница па вратима п у стану све умуче. Тада Петар Васиљевић скочи из постеље и поче брзо да се облачи. Било је већ око десет часова. Брзо ће наступити и одређени једанаести час. Када је изашао у трпезарију, где га је чекао још врелп самовар, на столу је натнао писмо њему адресовано а без поштанског знака. Одмах је познао рукопис Марије Михаиловне и пре него га је отворно, у мислима га је прочитао. Ту се наравно налазе „последњи разлози", којимаје намењено да сломију његову упорност. Марија Михаиловна је нисала: „Пдем к мами. Сутра ће Андрији бити преглед касе. Срамота, која ће постићи њега, тиче се и мене, па наравно и тебе. Мени изгледа, да, кад људе везују дубоки осећаји, они се ни пред чим не заустављају један другог. А ако се заустављају, то... остављам теби самом да довршиш. М.“ Петар Васиљевић прочита ово писмо н не придаде му ни најмању важност. Није прва година како је био ожењен, и врло је добро знао шта се још не изговара за задовољење женске ћуди. „Ово је написано за сваки случај: можда ће имати утицаја“, — рече он и отпоче пити чај. IV.IV. „Ах, кад би се све ово што пре свршило...“ — не без раздражења мишљаше Петар Васпљевић, када, свршивши са чајем, пређе у кабинет. Ну „све ово“ ишло је лагано, а њему је време пролазило