Дело

ЛЕКЦИЈА ПГАВИЧНОСТИ •27 узалуд. Ништа није могао да ради. Себе је пак осећао таког као да је учинио преступ. А више од свега на свету бојао се тога, ако би у то време дошао ма ко од познаника. До тога времена односно свога решења објашњавао се само са самим собом; а тада бн јамачно отпочела распитивања и морало би се лагати. Ствар је закаснила само за пола часа. Већ у пола дванаест у стану је отпочела чудна граја, каква давно у њему није била. У кабинат је дотрчала собарица, необично узбуђена. — Господине! Овамо су дошли некакви носачи... Веле, као да су за намештај некакав... — Носачи? — упита Петар Васиљевић, као да је то за. њега била новост. — Ја мислим, да није погрешно... — изјави собарица. — Не, не... То су к нама дошли. Њнма треба издати из. гостинске собе... Из гостинске собе? — убезекнуто упита собарица. — Да, да. Диван, две наслоњаче и шифоњер... — Госнодине, шта је то? Собарици је ово изгледало невероватно. Она је већ нет година живела код Заботових и тако се саживела са овом кућом и упознала са њеним стањем, да га није ни у чем могла. другчијим замислити. Њој је изгледало да без дивана, двеју наслоњача и шифоњера то већ неће бити та кућа, него нека друга. Па и господин и госпођа биће други, и цео свет ће се изменити. И она је гледала у Петра Васиљевића двоумећи се. — Ну да, све једно шта... Нека они узму, а ви прнпазите... Собарица се неодлучно упути вратима, но, недошавшп доњих, заустави се. — А шта ће госпођа?... Госпођа ће жалити неизмерно..., рече она. Петар Васиљевић гледаше у њу и од једном се наљути. — То се све вас ништа не тиче, Јелисавета... Пзвршите то што вам говорим!... Јелисавета се покуњи и пође да пзврши. У гостинску собу уђу носачи, узму диван, две наслоњаче и шифоњер, пажљивообавију све то асурама и изнесу из стана. Петар Васиљевић за време тога пустошења гостпнске собе нп једном није ни привнрио нз кабинета, као да се све то њега