Дело

ЗНАЧАЈ КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 317 „Што се тиче оннх, у току спора за ауторизацију, којих је било 61 мушкпх и 396 женских, прве су пмале 1964 завода, а друге 1534 завода. „На тај начин, господо, сви конгрегационистички заводи су се попели на огромнп број од 20.823. „У овом броју се рачуна 16.904 наставничка завода и 3919 мјешовитих, т. ј. који су и наставни, и милосрдни и контанплативнп, или су чисто милосрдни или чисто контанплативни... „У овом часу,1 од 16.904 иаставничка конгрегационистичка завода, 13.904, скоро 14.000, је већ затворено. II за идућу гоДину, 1905., ми смо намислили, да се користимо буџетним кредитом, помоћу кога ће моћи бити затворено још 500 завода на преосталих 3000, кој’е треба да се укину“. * Успјех Комбовог мпнистарства уборбнса Римском Црквом, је неоспоран. Но у том успјеху, тек борба добива своју праву слику. Тим више, што тај успјех не застаје само на конгрегационистичком терену, него се лагано упушта *и даље, на терен Римске Цркве. Везе Француске са Римпапом смо већ сиоменули, везе, које је Наполеон утврдио санкционисаним уговором, нознатпм, под именом Конкордата. Француска је дужна, на темељу тог уговора, да уздржаје римо-католички култ и исплаћује његове застуннике. Заступници су дужни, да испуњавају своје дужности, напрам Држави, како се је углавило у Конкордату. Премда се је буџет Француске управљао увијек на темељу уговора, ипак Римска Црква, у Француској, ннје одговарала по језуитској моралци — својој задатој рнјечи. Злоупотребе тог уговора од њезине стране, су се сваки дан множиле. „Може се рећи, рече Комб, да има више од трндесет годипа, како еклезијастичка власт са све већом и већом смјелошћу експлоатише Конкордат, на корист својих интереса. Она га је безочно оскврнула и оскврњава га без прекида... „Час .је дошао, кад би свако наше стрпљење и свако паше 1 3. септембра 1904.