Дело

318 Д Е Л 0 ћутање значило, не само неизмјерну слабост, него би потврдило и абдикацију наших права као и неиспуњавање наших дужности. „А то би значило издајство напрам Републици, издајство напрам Народу. „Ми смо позвали еклезијастичку власт, тог упорног нарушитеља Конкордата, да нам одговори већ једном за свагда, хоће лн се држати уговора, као што га му се је и влада стално покоравала. „Будући, наш позив на испуњавање обвезе је остао без икаква успјеха, ми смо обзнанили Ватикану, да прекидамо с њиме дипломатске везе... „Господо, ја сам тврдо убеђен, да ће републиканска партија, без колебања, одобритн мисао о разводу, и ја мислим, шта више, ја сам сигуран, да ће ту мисао одобрити, не из неког нерасположења напрам хришћанске свијести, него на основу друштвеног мира и вјерске слободе. Тако исто, на истом овом осиову Комора ће да се бави и питањем о сепарацнји Цркава од Државе... „... Како би одјељењем Цркава од Државе настала нова п трајна ера социјалне слоге, у којој би била зајемчена стварна слобода вјерским општннама, без разлике...“ Римска Црква не признаје никакву власт већу над собом, нз чега излази, да и сваки уговор с њоме је узалудан. „Католичка доктрина одбацује сваки систем реципрочне слободе, у односу Цркве и Државе, и она се позивље, да би поткријепила своју тврдњу, на фамозну енциклику Пија IX на Силабус. „Срећа је, господо, да не живимо више у оном добу кад се стрепљаше од анатема, које и Силабус тако обилно сипље на све оне, који га не припознају. „Услијед одвојења Рњмске Цркве од Државе, прпјете нам реакционарни листови, да ћемо изгубити протекторат хришћана у орјенталним крајевима!... „Прије свега, питање сепарације и питање протектората немају нужне везе. Прво се тиче наших одношаја са папом, друго се односи на наше релације са другим силама. Но, .ја не мислнм, да се заустављам на овом опажању, ја хоћу, да се осврнем на друго гледиште.