Дело

ЗНАЧА.7 КУЛТУРНЕ БОРБЕ У фРАНЦУСКОЈ 321 робне и отровне сујете. Она је престала бити хришћанском, католмчком црквом, претворивши се у антихришћанску клерикалну цркву. II Школа у рукама клерикалпе цркве губи свој значај: она нитн је човечанска, ни народна, ни вјерска. А кад школа није нн једно од ово троје, онда је она и анти-човјечанска и антинародна н анти-вјерска. Природни закон и човјека и друштва не трпи таку школу, нешколу. Он захтјева школу у правом смислу своје ријечи, како би му припомогла прн његовом раду, који се састоји у еволуцији човјека и друштва. Он захтјева дакле праву народну школу, која ће да потпуно васиита душу дјечију, како би створила будућа покољења, са широким погледом, племенитим срцем п разумном вољом." Конгрегационистнчке школе, као и школе, које се намећу нама у оквиру Аустро-Угарске монархије, не одговарају овом прнродном закону. Ове школе — пешколе, не само да не одговарају томе закону него не поштују нн најмање нриродно право човјека н друштва, силујући га да присваја незаконите догме ниског политпчког егоизма, на штету природне еволуције и на уштрб васпитне и хумане мисли. Природни закон иште, да се поштују права човјека и права народа. Он захтјева, да се Прогресу не стаје на пут, те по томе, да буде прокламирана слобода иаставе и васпитања свакоме народу, свакоме друштву, који Прогрес у наручје дочекује. Конгрегационистичка настава и намет — настава, коју иоједине владе, незаконито шире у оквиру својпх држава, злоупотребљујући тиме повјерену нм власт, не престављају слободу наставе, него неслободу наставе. Јер чпм настава, не одговара своме правом цнљу, она није слободна, те по томе може бити само од штете мјесто од корпсти. А школе, у којима се предаје така настава, Народ пеће, он их се гнуша. Модерна Француска п сваки Народ, који је п свјеетан својих природнпх п социјалиих нрава, хоће своје школе, у правом смислу саме ријечп; хоће школе Свјетлости п Напретка, школе разумпе воље п човјекових права. Дело, књ. 36. 21