Дело

320 Д Е Л 0 циопалних и човјечанских оејећаја у ропству су заједно с човјеком заточена. „Роб, вели Монтескије, нема породице, по томе нема ни нације. Он је ствар посве изолована; по томе не може утицати на нацију ни на човјечанство. Настава и васпитање, сама им ријеч показује, не могу се ни замислити у мрачном табору: то би значило свезати лађу, да по води иде. Отуда п долазн, да школе, предвођене и уирављане ду-хом Мрака, профанишу само име школе, профанишу права дјетета као човјека, права породице као честице друштва. С тога је јасно, да школска настава искључиво припада Народном Духу, духу Свјетлости. У Француској, будући је Влада, законита изабраница Народног Духа, њојзи у дужност спада, да екзекутира што прнје Народну Вољу, која стоји, једино, под утицајем својих права. Треба дакле имати на уму, да укидање конгрегациопистичких школа нпје пошљедица злоунотребљене власти, — то спада у дјелокруг духа Мрака — не. то је пошљеднца слободе, братства и једнакости, — понкљедица човјекових и народних права. Држава, у Француској, не иде за тим, да јавна настава постане њезин монопол; папротив, она се труди и хоће, да јавна настава постане монопол оног народа, који у Француској живи. А она, само придржава право контроле, — али коптроле, у којој је испољена дужност, што јој је у аманет стављена од стране Народа. Тако исто, треба држати на уму, да борба Француске против Римске Цркве, није борба, као што би хтјела реакција да прикаже, антихришћанска или атеистичка. Нанротив, она иде за тим, да осигура слободу сваке вјере — 1а НћеИе с!е сопбтепсе —, чему се, на жалост, Римска Црква, као н да није хришћанска, енергично одупире. Идеја модерне Француске је та, да једном за вазда стане на пут вартоломејским ноћима, да ишчупа несношљивост из душе свог Народа, да унесе мир и спокојство међу људма. „Слава Богу на висини, а мир људма добре воље на земљи“ рече Христос* на уста евангелиста Луке. То рече Христос, то хоће и дух Прогреса, то хоће данашња Француска. Но, Римска Црква то неће; она је заборавила и самог Христа, напивши се лудог плутократизма из врела ча-