Дело

328 Д Е Л 0 виђења и халуцинација? Знамо ли ма шта из спољњег света, и опажамо ли што друго у нашем животу да таласасто кретање светлости и лако треперење наших осетљивих живаца. Истина је да су наша привиђења обична и општа, док су опажања лудих ретка, изузетна и деликатнија. По томе се и могу познати. Краљ приповедача, Ги де Мопасан, упознао нас је са једном лудом у „НоНаК1 Сиротог човека мучи један вампир, који му растерује сан и пије ноћу млеко са стола. Он је због тога разјарен и у очајању. У осталом и има разлога, јер ништа није ужасније него борити се са непријатељем кога не видите. Хоћете ли да вам кажем шта ја мислим? Та Мопасанова луда нема макар мало досетљивости. Да сам на његовом месту, ја бих пустио вампира да се напије млека колико му је драго, размишљајућн овако: „Врло добро, дивота! Нека се само тај мој вампир напије алкалне течности, нека се насрче непровидних састојака па ћу га бар моћи видети! Јер кад једном не буде провидан, моћи ћу да га видим; јер, ако не могу да видим њега, видећу бар млеко што је попио. Шта више, ја се не бих зауставио само на млеку; већ бих га напојио и броћем, па да се зацрвени од пете до главе. Ако се претпоставп, да вампнри не пију ни млека ни воде, што да не постоје? Зашто не, молим вас? Шта смета да претпоставимо да они постоје? Таква би хипотеза бнла противна разуму, јер то би била чудновата ствар кад би живот, у свима својим облицима, био у власти наших чула, и кад бисмо ми били у стању да држимо у својој руци лествицу свију бића. Да бисмо могли видети цео тај живот, требало би да се он покаже под нарочптнм условима температуре. Ако живот постоји у гасовитој средини, што најзад и није немогуће, ми га не можемо нп видети, што, опет нцје никакав разлог да поричемо његову егзистенцију. Материја нема, кад је у гасовитом стању, мање снаге него кад је у чврстом. Зашто би била сунца, која како изгледа исиуњују васиону, поприште вечитог ћутања? Затнто као да она немају, поред топлоте и светлости, живота, који царује на њиховим опсежним просто1 Преведено п на српски.