Дело

Џ Е М 3 X В II С Л Е Р 833 могло видети. Раскин нпје могао уздржати свој шев, јер увнде опасност за уметност, коју беше створио, од стране новога правца, чпја лозпнка беше „уметносг ради уметности“. „Радп самога господпна Хвнслера, не мање него радн заштите купца1, није требао сер СоиМв Ртсјвау пустити у Галерију дела, у којима рђаво васпнтапа машта уметникова изгледа срачуњепа на намерпу превару. -Ја сам до сада впдео много бестидннх ћифта (Соскпеу), а и слушао сам о њима; ну ннкад не очекивах чути; да један блесап (сохсошћ) пште 200 гпнна (^шпеа = 2625 дин.) за то што публици баца у очи лопац боје“. Под утицајем овако снажннх речн, изговорених одједнога таког аукторитета какав беше Раскин, слабији човек од Хвислера осећао бн се поражен п уништен. Ну Хвислер, одличан стратег у борбн живота, користи се слабостима, које Раскин беше у своме гпеву на видик изнео, па за ове п неке друге увреде позва Раскина пред суд. Њему не беше стало до тога, да се увреде врате натраг или да заштити „пијачну вредност својим производима“, ' колико до тога да обори Раскнна. За њега беше право задовољство, да јасно пзнесе свету, како и тај велики човек, на кога цела Енглеска гледаше са страхопоштовањем, може да се покаже слаб и смешан. У целој Енглеској праћен је процес са највећом пажњом. Суд у Вестминстеру беше заузет питањем, да ли је Хвислерово сликарство само рђава шала или је одпста уметност. Слпка Хвислерова, која беше узрок овој париици, беше донесена у дворницу за суђење, а први уметннци у слнкарству енглеском беху позвани, да у овој стварн даду своје стручно мишљење. Цео ток суђења показа се пак само као триумф Хвнслеров над његовим противницима. Оштроумним одговорима- својпм, који беху у псто време и одбрана и напад, он је доводио у теснац н државнога правобраниоца и судије п сведоке — уметнике. Као доказ ништавне вредности Хвислерове слике свпмаје служпло то, што боје на њој беху без икаквог реда набацане. Хвислер прнзнаде, да је слику радио највише дан-два. Државнн правобранилац, запрепашћен једним таким признањем, обраћа се Хвислеру најзаједљивијим тоном: „За рад од два дана, дакле, ви тражите две стотпне гиниа“ — „Не“ рече Хвислер, у свако доба спреман на одговор, „ја пх тражим за знање од целога # 1 Слпка беше откудљена за 200 гпнпа (5250 дпн ).