Дело

336 Д Е Л 0 доиста, не може опростити. Ја и слагач требали смо знати, да је код дотичнога господина и њему равних увек реч само о потцењивању, а никад о разумевању једне ствари“. Многи су се после оваких пспада правдали пред публиком, што су се толико заборављали, те су, ма и за тренут, Хвислера озбиљно узимали. Ретко се ко с тога упуштао у полемику с њим. Једини се Озсаг М01с1е усуди, да се пусти с њим у препнрку. У писмима, која су и један и други наизменично упућивали на уредништва појединих дневних листова, водили су они очајан бој, у коме игра речи беше најмоћније оружје. Онсаг ЛУПс1е беше својим оштрим пером не само дорастао Хвислеру, него гајеотменпм начином писања далеко надмашавао. „Популарпост је једина погрда, коју му још нпсу прикачилн“ писаше он о Хвислеру. Нобеда беше одлучно изневерпла Хвислера. Тада се он хвата једног педопуштеног средства и напада на веома дрзак начин једну личну махну свога противника. Хвислерова снгнатура беше често пута лептир. II он би се сам могао згодно упоредити са оном врстом лептпра, чија дпвна, нежна, шарена крила прикривају отровно тело осице, која често пзвлачи своју жаоку, Са шумом и праском протекао је на тај начпп Хвислеров жнвот. Изгледало је, као да је за сваки лист лаворова венца његова морао он извојевати нарочиту победу. А када му пут не беше довољно трновпт, он сам стављаше бране на своју стазу. Обдарен високим дарима он је хтео утрошпти драгоцене часове својих радних дана на нападање. критичара, врло често својих пријатеља и сроднпка. Он је шибао и Краљевску Академију, што га је занемаривала. У њему беше крви једнога диктатора. Он није смео никада немати права. За бој имађаше он доста духа. Никада се не би он у битку упустно, док много моћнпји непријатељ не би доспео у положај, који спутава његову снагу. Против моћи другога уводи он у бој своје оштроумље и не допушта да се овај онорави од првог ударца пре него што он сам буде од јавнога мнења круннсан победом. Не мање чудњак беше Хвислер и у прпватноме жнвоту свом. Са блиставим наочарима, са дугом палицом од трске, са свиленим шеширом равннх обода, са дугим рукавицама иђаше он улпцом, са -демонским осмејком на уснама, ходом петла, који се спрема за бој. Његова заједљнва мала фигура беше махом фантастички обучена, увек пак кицошки, подједнако у атељеу, при раду, и у салону, у средини најотменијега дру-