Дело

342 Д Е Л 0 земља бајки: тада путник хита кући; радник и културом углађен човек, научник и човек што лети за ужнвањима престају мислити, као што су престали видети; а Прпрода пева своју изврсну песму једино уметнику, њеном сину и њеном мајстору њеном снну, у колико је он волп, њеном мајстору, у колико је он познаје“. На другој једној грани уметности Хвислер је остао до сада ненадмашан. Вештинп гравирања иглом (Касћгип^) он је отворио нове путеве, а њену технику толико усавршио, да је у том погледу, управо изрекао последњу реч. Нарочито су му чувени радови ове врсте које је радио у Венецији и у Холандији. Свака цртица ма и пола милиметра дужине, има ту своју вредност. Поједине црте, које не достижу ни један сантиметар дужине, сугерирају често у једноме пеизажу Хвислерову ове врсте терен, што заузима простор од неколико миља и то тако убедљиво, да ни најсавршенија фотографија не би могла боље. Прецепти, које је Хвислер овој грани уметности поставио, сматрају се данас у њој за јеванђеље. Живот Хвислеров био је мање више номадски. Рођен 11. јула 1834. године у ћолуеИ-у у Масечусетсу (МабзасћизеПб) ок остаје у својој домовпни само девет година. 1843. видимо га у Петрограду, где заједно са својим родитељима беше дошао. Његов отац био је војни енжењер, те с тога беше од руске владе позван, да узме учешћа у грађењу жељезничке пруге између Москве н Петрограда. У петнаестој години остаје Хвислер без оца и са својом мајком враћа се натраг у своју домовину. Тамо ступа он у седамнаестој години својој у војно учнлиште, у коме се и његов отац васпитавао. Ну он осећаше мало наклоности према војннчком позиву. Он брзо иступа из овог училишта и у двадесетој својој години напушта домовину, да више никад не стане ногом на њено земљиште. Са ентузиазмом младога уметника упути се он у Француску и 1855. год. настани се у Паризу. Овде ступи у школу код Магс 01еуге, романтичног сликара осредњега талента. Другови му беху у истој школи садашњи стубови францускога сликарства: Вео-аз, РапПп-Па1оиг и др. У двадесет петој години својој нресели се Хвислер у Лондон. Год. 1860. шаље он своју прву слику у Краљевску Академију: На пиј ану (А1 Ше Иапо), а 1862. год. своју слику Темза у леду (Тће Тћашез т 1се). Год. 1863. шаље он у Салон у Париз своју слнку ЛУћИе <31 г 1, ну она му беше од-