Дело

ЛЕКЦИЈА ПРАВНЧНОСТН 29 „Значп, да је Андрија Михаиловпћ овде“, — помисли он. Но ни у трпезаријн ни у кабпнету не внде шурака. Он се завукао у будоар Марије Михаиловне н тамо чекао. Чувши кораке Петра Васиљевића пзпђе отуда и завирн у кабинет. — Може ли се к теби? — упита он. — Зашто не? — упита опет Петар Васиљевић и при том је тако зловољно иогледао у њега, да је овај био готов да се уклони, али, сматрајући то за малодушност, уђе. — Шта, Масја се још пије вратила? — промуца он, очевидно не знајућш како да отпочне разговор. — Ја мислим, да ти то знаш боље од мене... Ти си био у њеној соби... — Ти, свакако, данас ниси расположен... — Да, нисам расположен... Иогодио си... Са свим се он данас грубо опходио са шураком. II откуда Масја мисли да има некакве наде? Зар се може имати наде у тако грубог човека? А Петар Васиљевић међу тим нспод ока посматраше како се Баруљин за ово дана јако променио. Образи му пребледели а нспод очију појавили се огромни модри колутови. Шурак је некако непрестано ходао по соби често застајкујући час пред орманом с књигама, час пред којом слнком, час пред прозором, као да први пут гледа те предмете; а Петар Васиљевић седео је у „наслоњачн одмора“, пушио цигарету и немилосрдно ћутао, као да се наслађавао његовпм глупим положајем. Пратио је покрете Баруљинове и мислио; „Кад бн ти само знао да ту, у фијоци писаћег стола лежи нешто, одређено за твоје спасење, ја мислим, тп би учинио разбојнички напад на мој скромни сто!..“ — Реци ми молим те, Петре Васиљевнћу, — од једном прекиде ћутање Баруљин: — каква је то код вас промена?.. Намештај су из гостинске собе некуда однелп... — Да однели! — тоном необпчног спокојства одговори Заботов. — Ваљда на поправку? Или радп иокрнвања другом материјом? — Да, на оправку и... и ради покривања другом материјом... — Очигледно, он ми се руга!.. До ђавола, какве ту могу бити наде!..“ — помисли Баруљин н дође му, да одмазди до-