Дело

ПУШКИН И РУСКИ ПЕСННЧКИ РЕАЛИЗАМ II ПОГЛЕДИ РУСКИХ ПЕСНИКА IIКРИТИЧАРА НА ЗАДАТКЕ УМЕТНИЧКОГ ПЕСНИШТВА1 Руска поетнчка књижевност XIX столећа заузима својом садржином — предметима које обрађује и друштвено-етичком рефлексијом која ју прожима — нарочито место у скупу европских књижевности. Док се ове, појединим својнм епохама, појединим (често врло угледннм) представницима, држе или чисто естетичког, психолошког, научно-експерименталног итд. правца, те служе као нека врста отмене забаве или као допуна научном изучавању човека и друштва и тек једним својим делом служе етичким н друштвено-политичким проблемима, — дотле је руска литература, од најранијих почетака у средњем веку, а нарочито од половине XVIII века — дидактпчна, поучна, моралишућа, док у другој четвртнни XIX века не постаје проповедничка, пропагаторска, политичка, често аскетски сурова, не губећи при том никад из вида уметничких захтева, које она скоро увек у високој мери задовољава. 1 Овај одељак расправе објављен је, у скраћеном п измењеном впду, као увод у ппшчев оглед о Антону Чехову, који је пролетос изашао у „Срп. Књиж. Гласнпку“. Но како је истп одељак у самој ствари органскп саставнп део расправе о Пушкпну п његовпм односпма нрема руском песничком реализму те је, као такав, неопходно потребап да бп се могли како треба разумети п оверпти ппшчевп погледп на питање, које нас овде занима, то се он овде поново штампаусвом првобитном, исцрпнпјем п опшпрнпјем виду. То је потребно већ п стога, што је врло лако могућно да је оглед о Чехову већпнн чпталаца овога часописа остао непознат. — П.