Дело

392 Д Е Л 0 садашњнх времена и његову проклету раскош, и скрнаву жену његову, која је кинђурењем и крпама упропастила и себе, и мужа; осрамоти нрезрени праг њихова дома и гнусни ваздух, којим се тамо дише, да, као од чуме, све од њих побегне у сав мах п без освртања. Уздигнн, у свечаној химни, скромног, незнаног трудбеннка, који се, на част високе расе руске. налази посред најдрскпјих подмитљнваца; који не прима мпто нитада, кад сви око њега примају. Уздигни и величај и њега, и породпцу његову, н племениту жену његову, која већма воли носити старннску капу и бити код другнх предмет подсмевања, но допустити да јој муж чини неправду и подлост. Изнеси на видик њнхову дивну сиротињу тако, да као светиња заснја у очима свију, па да сваки зажели и сам бити сиромах. Прославн химном онога псполпна, који се рађа само на руском земљншту, који се наједаред буди од срамнога сна, постаје наједаред други: пљунувши пред целим светом на своја гадила и најгнусније пороке, постаје први борац за добро. Покажи како се свршава то јуначко дело у правој руској души; али покажн тако, да у сваком и нехотице затреитп његова руска прпрода, па да све живо, чак и груби нижп слој, викне: „Тако, јуначе!“ — осетившп, да би и он могао тако што учинити!“1 Дајући така уиутства своме пријатељу, Гогољ вели да бп мотиви, које ону свом упутству сномиње, били нодесни предмети за лнрског песника. Но под речју „лпрски“, „лприка“ — Гогољ не подразумева толико врсту поезије, колико онај стунањ одушевљења п патоса, који треба да загреје сваку добру поезију, а нарочито опу, која се бави анализом и критиком друштва и стварањем животнпх идеала. Да је тако, види се и по томе, што Гогољ у горњим цитатпма и сам вели, да ће, све то што саветује Јазикову, и он сам учинити, ако кад доспе до треће књиге својих „Мртвих душа“. У зрелом добу свога стварања, одмах после првих представа „Ревизора“ (1835), у време кад је градио план за „Мртве душе“ п издао прву књигу тога романа, Гогољјена песничку производњу гледао као на таку делатност људску, чија је виша сврха да учи човечанство добру и истини, и да га исправља. Говорећи у својој „Ауторској исповести“ о постанку свог великог дела „Мртвих душа“, Гогољ вели: 1 Сочинешн Н. В. Гоголн. Изд. 12-ое. Редакц1н Н. С. Тпхонравова. Снб. 1894. —- Т. V., стр. 77—80. („Преппска с прпјатељима“).