Дело

ПУШКИН II РУСКИ НЕСНИЧКИ РЕАЛИЗЛМ 403 купне руске лепе и критичке књижевности XIX века, а нарочито из Гогоља, Бјељинског и Доброљубова — по велики је писац силом свог необичног духа све то представио тако јасно п примамљиво, дајетек после тог његовог списа и уметнпчких производа, писаних у том правцу, постало јасно да уметиост и њена најглавнија грана, поезија, може и мора бити хришћански наравствена п општеразумљива, ако је рада да служи задаћи која пронзлази из њеног бића. Држање тако важних представника руске литературе Гогоља, Бјељинског, Достојевског, Гљеба Успенског и Толстоја — према идеји уметничке поезнје држим да је довољно упознало читаоце са погледима руске лепе књижевности на свој сопствени задатак. Па, пошто смо се на тај начин упознали са назорима најзнатнијих представника руског песништва и критпке о бпћу и задаћама песничког стварања, добили смо мерило, критеријум, на основу кога ћемо моћи испнтивати и оцет њнватп одношај Пушкиновпх песничких производа према лепој књнжевностп, која се појавила после смрти песпикове. Да би се то последње могло извести, да бисмо могли утврдитп могућност утицаја Пушкиновог на потоњу руску песничку књнжевиост и ступањ зависности ове последње од Нушкнна, ја ћу у следећим одељцима овога састава разгледати и испитати морални и соцнјални моменат оних дела Пушкиновнх, која су, према својој прнроди и садржини, могла са потоњом руском поезијом обрађнвати иста или сродна градива. Ту спадају Пушкинове лнрске, епске и дидактичке песме, које је сам песник обележавао заједничким именом „Стихотворешл“, под којим се се називом оне и данас штампају. Осим тога ту спада и већина Пушкинових поема, затим песников чувени ромаи у стиховима „Евгеније Оњегин“ и најзад „Приповетке Бјелкина“, у којима се песник мање илп више дотицао истннског, свакидашњег живота. Како су „Стпхотворешн" у хронолошком иогледу прва на реду и како је песник у њима, као што ћемо одмах вндети, често имао прилике да се и сам изјаснн о бићу и сврхама иесништва, то ћу ја излагање својих погледа на Пушкииову поезију и на њено књнжевио-исторпјско значење отпочети том врстом иесннкових производа. Др. Јован Максимовић