Дело

402 Д Е Л 0 уметност је велика ствар. Уметност је орган живота човечанства, који разумно сазнање људи преноси у осећање. У наше је време религиозно сазнање људи — сазнање да су људи браћа и сазнање да ће бити добро ако се они сједине и збрате. Права наука треба да укаже различне начине примене тога сазнања на живот. Уметност пак треба да преноси то сазнање у осећање.‘а Ступивгаи на тај нови терен, Толстој неустрашно пде даље и, не водећи ни најмање рачуна о непрегледној провалији која ће настатн између његових погледа на уметност и.сувремене светске уметности, не страшећи се чак ни тога што тиме пориче и спаљује плодове свог дугогодишњег уметничког делања, он продужује: „Задаћа је уметностн огромна: права уметност, помоћу науке руковођена религијом, треба да учнни да се ово мирно сажитељство људп, које се данас одржава спољашњим мерама — судовима, полицијом, добротворним уредбама, надзором радова птд. — ностизава слободном радосном делатношћу људи. Уметност треба да одстрањава наснље. II само уметност то може учинпти... Та кад се уметношћу могло саопштити осећање поштовања према иконн, према причешћу, према особи краљевој; кад се уметношћу могао улити у људе. стид због издајства отаџбине, оданост застави, неопходност освете за увреду, потреба жртвовања своје зараде за зидање и украшавање храмова, обавеза заштите своје части или заштите отаџбине, — иста та уметност кадра је нзазватн поштовање и према достојанству сваког човека, према животу сваке жнвотиње; кадра је изазвати стнд и одвратити људе од раскоши, од насиља, освете, од користовања за своје задовољство предметима који су неопходна потреба других; она може довести људе дотле да слободно и радосно, и не опажајућн то, жртвују себе на службу људима... Можда ће у будућности наука пронаћи за уметност још нове, впше идеале, и уметност ће нх остварпвати; но у наше је време задатак уметности јасно одређен. Задатак је хришћанске —тј. наше — уметности: остварење братског сједињења људи“.1 2 Тим речима завршује Толстој један од најдубљих и најважнпјих својих списа. Полазну је тачку за та своја излагања узео Толстој, као што сам горе рекао, из духа п тежњи цело1 Љ14., стр. 231. 2 11)14., стр. 231—233.