Дело

ПУШКИН II РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 401 њују погрешна и непотребна знања, тако се исто збнва и еволуција уметности: бољима и за људско добро потребнијим осећањима изгоне се осећања нижа, мање добра и за људско добро мање потребна. И стога је уметност по својој садржини у толико боља у колико впше испуњава тај свој задатак, и у толико гора у колико га мање испуњава. А оцена осећања, тј. признавање ових или оних осећања за више или мање потребна за добро људско, врши се на основу религиозног сазнања пзвесног времена...1 Уметност је духовни орган човечанског живота и она се не може унпштитп, и стога, крај свег усиљавања људи виших класа, да сакрију онај религиозни идеал којим живи човечанство, људи све више и више сазнају тај идеал и он се све чешће и чешће, посред нашег поремећеног и ноквареног друштва, исказује делом у науци, делом у уметности. С почетка XIX столећа јављају се све чешће и чешће у литератури н у сликарству производи више религиозне уметности, прожети правим хришћанскнм духом, а исто тако и производи свима доступне и појмљиве уметности. Тако да данас и сама уметност зна прави идеал нашега времена и тежи му. Најбољи производи уметности нашега времена саопштавају осећања крја позивају људе на сједињење*и братство — така су дела Дикенсова, В. Ига, Достојевскога.. .1 2 Религиозно сазнање нашега времена, које за сврху живота иризнаје сједињење људи, доста је већ разјашњено и на чисто изведено, и људи нашега времена треба само да одбаце лажну теорију лепоте, по којој се као циљ уметности признаје наслада, итада ће религпозно сазнање, сасвим природно, постати руководиоцем уметности нашега времена.. .3 Садржај уметности будућности биће — не изражавање искључпвих осећања: сујете, туге, пресићености и сладострашћа у свим могућим формама, која су приступачна и занимљива само људима који су себе насиљем ослободили од рада, но ће она бити израз осећања која осећа човек, жпвећи животом својственпм свим људима, и која проистичу из религиозног сазнања нашега времена или из осећања доступних свим људима без изузетка.. ,4 Уметност није наслада, провод или забава, 1 Сочпнешн гр. Л. Н. Толстаго, ч. XV. („Что такое пскусство?") Нзд. первое. Москва, 1898. Стр. 174. - 11)1(1., стр. 208. 3 11)1(1., стр. 209. 4 1М(1., стр. 216. Дело, књ. 36. 26