Дело

X Р 0 П II К А 417 деди Јосифу, који га је и даље помагао. Али је поред тога и сам Прешери давао часове у неким заводима и поучавао сина некога грофа, с којим је доцннје путовао по Моравској. 27. марта 1828. године положио је докторат и штампао тез.у из правне струке. Бављење Прешерново у Бечу значајио је не само зато што је добио докторат, већ и стога, што се ту упозпао са Анастасијем Грином, Франчиском Ладиславом Челаковским и Јернејем Копитаром. Грину је био Прешерп учптељ грчке и рпмске историје. Овај доцннјп славни немачки песпик веома је цепно својега учитеља Прешерна и био му је увек искрен пријатељ. Челаковски је био велпки чешки књижевник н оп је пробудио у Словенцу Прешерну љубав према свима Словенима. Све до Прешернове смрти остале су међу њима јаке пријатељске везе. Копитар је био у то време чувар дворске библиотеке и сматран је као одличан познавалац словенских језика. Он је први почео употребљавати име Словенац у ширем значењу. Прешерп је сам причао, да је као правник у Бечу дао Копитару да прочнта збирку својпх песама. Копитар му је саветовао, да те песме пе штампа, него да их доцпије прочита и поправи. Прешерн је примио тај савет, али је све те песме спалио. Копитар је био доцпнје велики противник Прешернов, јер се Копитареви погледи нису слагали са слободним духом Прешерновим. Копнтар је утицао на владу, те је забранила пзлажење некпх Прешерновпх песама. Због тогаје Прешерн био љут на Копитара и жалио се на њега у једном свом писму Челаковском. (Прва Прешернова песма изашла је 12. јануара 1827. год. у „ЈПупзсћез В1аП“ у Љубљани на словеначком језику и у немачком преводу. Тада је баш Вг Људевит Гај удесио словеначки правопис, којнјеодмах приватио Прешерн, а чему је бпо главнн противннк Копитар. Тај је правопис уведен службено 1848. године; а прву је књнгу словеначку гајицом написао Станко Враз. Кад је свршио науке врати се млади доктор Прешерп у Љубљану да би добно службу; алп нпје пма среће. 1829. год. добио је Прешерн за бесплатног практиканта у тадашњој комарној прокуратури у Љубљани. Исте године био је у Деловцу распнсан стечај за практиканта с 300 фор. годишње илате Прешерен је молио за то место, али, поред свих препорука, није добио. II друге годпне опет је био расписап стечај за то место, он се опетјавпо — и оиет је био одбијен. Тако је било све до повембра Дело, књ. 36. 2~