Дело

418 Д Е Л 0 1831. годнне. Молио је за адвокатско место у Целовцу и кад му нису дали, Прешерн је тражио да га отпусте из државне службе, јер није могао живети без плате, а дуг му се све внше увећавао. Једва су га отпустили из службе. У првој половини 19. века биле су у тим земљама врло тешке прилике за младе слободоумне Словенце. Још је био велики утицај немачки, а Љубљана је била права немачка варош. У друштву и у литератури водило је прву реч католпчко свештенство. Због тога песме Прешернове не само да нису цењене, него их је духовништо сматрало као неморалне.1 Прешерн је, као наш Јакшић, био човек отворена карактера и нападао је своје противнике, те се због тога замерао многима. На сваком кораку правили су му сметње и због тога није могао добити адвокатског места, него се целог живота борио с оскудицом и бедом. Почетком 1832. године положи Прешерн правозаступнички испнт и ступи као писар у адвокатску канцеларију свога пријатеља Е>г Хробата у Љубљани. Ту је остао четрнаест годпна као вредан и спреман радник. Тада је почео скупљатп народне песме и проучавати списе Валентина Водника, првог словеначког песника. Прави јавни књнжевнп рад Прешериов почиње још у Љубљани, кад је бно бесплатнп практикант у коморној ирокуратури. Тада је у опште врло јако оживела сва словеначка књижевност, почео је интензивнији рад у свима словеначким покрајинама. Почели су се јављати људи, који су ппсали на словеначком језпку и будили на још необделапом књижевном иољу. Да би помогли тада занемареном уметнпчком песништву оснује Матија Чоп с пријатељнма, 1830. године, у Љубљани „Кгапјзко СћеКсо“, збирку песама итд., у којој је у првој години њеној изашао Прешерн са својнм песмама. Али, на жалост, Словенци ннсу поздравили Прешернове песме с великим одушевљењем. Тада су протпв „СћеКсо“ усгали многи, а међу њима и V Копитар, који су хтели сузбити „СћеКсо“. Прешерн је тада доста нападан, али се он није поплашно, само се жалио Челаковском на тешке прилике у својој земљи. У то је време највише општио са Станком Вразом. Чинп се да је поступно почео попу1 Па и сад му не дају мпра, него му бискуп Јеглић замера што му на споменику муза, нагих прспју, меће венац па главу!