Дело

X Р 0 Н II К А 419 штати у мржњи према свештенству, што се види у највећој песми „Кгз! рп ЈаУ1С1“, коју је штампао 1836. године. Као да је том песмохм хтео Прешерн стишати опу борбу коју је свештенство, због „раннјих грехова“ водило против њега. Тада је био већ у јеку илирски покрет, који је нредводио Станко Враз. Ма да је Нрешерн бно његов пријатељ и с њим се дописивао, ипак се није одушевљавао том идејом. То се објашњава велпком љубављу Прешерновом према свом народу. Али је он ипак волео ‘словенство, по не и илирство, које је било утоппја, као што се доцније увидело. Број се Прешернових искрених пријатеља од године 1839 све већма смањивао. Најпре је умро Коритко, за тим Чоп, па најзад Смоле. За све то време он још ннје био свој господар. То га је веома болело и због тога се жалио у писму своме пријатељу Челаковском. У Крањској је било тада дванаест адвокатских места. Више пута је по које било упражњено и Прешерн се јављао, алн је све било узалуд. Прешерн је био знатан човек, иоштен од главе до пете, потпуно извежбан у својој струци, неуморно вредан радник, па и норед свих тих лепих особипа његове су молбе биле безуспешне. Тада се жалио својим пријатељпма: „Глава ми се бели, а ја још нисам адвокат!“ Тако је трајало до 1846 године. Тада су установљена још два места адвокатска у Крању. Прешерн се опет јавп п тек тада буде изабран и 18. августа исте годнне постављен за адвоката у Крању, где се одмах настанио. До почетка године 1848 Прешерн је добро радно. Много је зарађивао, да је могао исплатити ранпје дугове. Ради његове правичности и доброте поштовалн су га варошани и сељаци, које је заступао. Сиромахе је више пута потпомагао, а нарочпто су га волела деца, јер их никад није дочекпвао празних руку. Његово су друштво сви тражили. Он је бпо нскрен човек, његова је судбнна била врло истннита, његова реч врло мудра. У друштву је бно духовит н весео. Године 1847 скупио је Прешерп своје несме и штампао у књизЛ „РоеДј", коју је поделио у шест одељака. Велика већина није познавала значај и богаство те „Рое/лје“. Године 1848 изашла је пета свеска „Кгапјзке СћеИсо“ иуњој је Прешерн штампао своју последњу песму, којом је пропратио зиачајну 1848 годину, желећи живот и слободу целом Словенству. У „Кгапјзко СћеИсо“ је Прешерн отпочео а у њој је и довршио свој песнички рад. 27*