Дело

420 Д Е Л 0 Немиран и несталан живот убио је његову телесну моћ. У Љубљану је дошао последњи пут септембра 1848 године. Био је слаб и тако изнемогао, да су га једва познали. Кад се вратио у Крањ, било му је све горе и горе. Није могао изаћи никуда из собе, а од болова није могао у постељи ни седетп ни лежати. Није било наде да ће оздравити. Сам је Прешерн то увиђао, али није губио веселости и духа. Прпјатељима, који су га походили, више пута је говорио: „Кад умрем, напншите минагробу: „Ггапсе Ргешгеп—ск>с!ог пеш1геп!“ У последњим часовима био је код њега исповедник крањскп декан Дагарин. 7. фебруара 1849 било му је врло тешко и молио је Бога, да га опрости мука. Свести није губио до последњег треиутка. 8. фебруара, око 8 часова ујутру, повиче: „Подигните ме — хоће да ме загуши!“ Кад је то изговорио, мирно умре. Одмах је јављен тужан глас о смрти Прешерновој у Љубљану. По свима црквама објавише звона, даје умро Словенцима највећи песник. „Словенско Друштво" у Љубљани нарочитом посмртном листом нозвало је све Словенце да укажу последњу почаст овом славном човеку. Око самртног одра Прешернова били су сакупљени љубљански студенти. Спроводу је прпсуствовало врло много народа из Љубљане, Крања и других околних места. Сахрањен је у Крању. После три године подигнут је на његову гробу споменик, на коме су исписане и ове речи: „Епа зе 1еМ је /.е!ја зропИа, V гега1јј (1огааа <1а 1гир1о 1е/л.“ * „Водник је оппсао сам свој живот; ја не бих свога могао. Сам мој живот тако је прост, тако свакидашњи, да ничега особитога не бих могао испричати“. Тако је говорио о свом животу сам Прешерн; али из овога што је речено о његову животу види се, да је у његову животу било доста занимљивога н жалоснога, п да је Прешерн самога себе ценио врло скромно. Његов се живот огледа у његовим песмама, које су изникле из његовог унутрашњег живота. У њима се огледа дубина, искреност и лепота Прешернове песнпчке душе. Кад човек позна његов живот, мора се чудити, да је Прешерн могао у онаким приликама певати таке песме. То се не би могло разумети, да није Прешерн био велики, правп песник, кога је гонила унутарња песничка моћ да нзлива своје осећаје у бесмртне песме.